Симић
Порекло презимена, село Велика Крсна (Младеновац)
Велика Крсна, општина Младеновац, стање из 1925. године (Јасеница). Порекло породица и старине. Прве куће били су у Геци, где су се настанили најстарији досељеници Влајићи. Влајићи (Николићи) 133 к., славе св. Ђурђиц. Њихови чукундедови Владислав (Влаја), Владимир и Радисав дошли из Црне Горе. За овима су дошли преци данашњих…
› више информацијаПрича о последњем личком хајдуку
Портал Порекло објављује у целини једну од најлепших приповетки Буде Будисављевића (1843-1919), која говори о последњем великом личком хајдуку Лази Шкундрићу, али и приликама с краја 19. века, које су владале у Лици и околним крајевима. У овом делу, писаном као каква репортажа, провлачи се и прича о Лазином претходнику…
› више информацијаПорекло презимена, село Мајур (Шабац)
Порекло становништва села Мајур код Шапца Досељени у 18. веку: БЕЉИЋИ (Аранђеловдан, 10-5 к), из Херцеговине. ИСКИЋИ (Јовањ дан, 10-2 к), из Босанске Крајине; пред сам устанак, доселили у Стражу (Јадар), и Мајур. МАРКОВИЋИ II (Никољдан, 3 к), раније се звали Секулићи; дошли из Херцеговине у Семберију, а затим –…
› више информацијаПорекло презимена, село Врпоље (Книн)
Порекло становништва села Врпоље, стање из 1920. године Налази се на врху Книнског Поља, на протегнутом хумку, испод Пљешевице, међу Голубићем и Книнским Пољем. Куће су покрај пута и по странама горским, као и подну брда. На Пљешевици планини, 1/2 сата од кућа, налазе се стаје – колибе Врпољаца: Гргића, Калигера, Јелића,…
› више информацијаПорекло презимена, села Турић – Марковац (Книн)
Порекло становништва села Турић – Марковац, стање из 1920. године Дели се на Козјак, Марковац, Шаровац и Турић. У ово село је 1765. кренуо Доситеј Обрадовић из Голубића, а прота Данило Петрановић у својој књизи износи, како је Доситеј радо се сећао овог свог боравка »у она блажена села и поља«, те,…
› више информацијаПорекло презимена, село Орлић (Книн)
Порекло становништва села Орлић, стање из 1920. године Орлић је у Косову Пољу далматинском, а припада парохији Марковац. Налази се међу селима Полачом и Бискупијом. Дели се на Брдо и Поље. Народ храни 20 коња, 141 говече, 775 оваца, 25 свиња и 16 коза. Село има кућа 187 (домова 111), а становника…
› више информацијаПорекло презимена, село Голубић (Книн)
Ово је село на подножју планине Пљешевице (1.125 м) и испод Плавањских брда, у котлини, која се пружа од Стрмице до Жагровића, у дуљини, по прилици 8 км. Кроз котлину силазе Кркине притоке: Бутижница, од северне стране, а Дошница, од западне стране. Кроз котлину иде железничка пруга из Босне са Дрвара,…
› више информацијаБуњевачка презимена: Шевић – Шпаљ
Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић ШЕВИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; некад у Лици, а католици (?) Бижићи-Шевићи и сад; православни род ”Шево” у Лици; ”Шево” православни пресељени из Плавна код…
› више информацијаПорекло презимена, село Стрмово (Лазаревац)
Стрмово, општина Лазаревац, стање из 1933. године Пре Карађорђевог устанка доселила су се три рода: Неранџићи (Лазаревићи, Петровићи, Јовановићи, Николићи укупно 17 к., славе Ђурђиц. Доселили се из околине Дебра у Македонији. По предању, данашње село основао је Цола Неранџа са своја четири сина. Он је био туфегџија (пушкар) и…
› више информацијаГрујић: Српска насеља по северу Хрватске (до 1579.)
Портал Порекло објављује текст академика Радослава М. Грујића, из 1912. године (објављен у Гласнику Српског географског друштва), у којем он пише о бурним вековима у којима су Срби насељавали просторе данашње Славоније, Мославине, Загреба, Жумберка… У овом вредном прилогу помињу се бројна српска племићка презимена, као што су: Богојевић, Борић,…
› више информација