Петровић

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Од Сјенице преко Кривог Вира Топаловићи су презиме настало од турске речи „топал”-хром За три села се може рећи да су, безмало цела, састављена од досељених Тимочана –…

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Из Дежеве у Лепеницу У настанку шумадијских насеља гранична црта је Први устанак Према томе, Први српски устанак је, после Велике француске револуције (1789), друга успела револуција у…

Доње Драгачево је 1898. и 1899. године проучавао Јован Ердељановић. Постанак села и порекло становништва Селиште, стара гробља и други остаци из старине све су поуздани знаци старијих насеља на овом месту. Како су готово сви остаци на страни према Бјелици, изгледа, да су старија насеља била ближе речној долини….

Порекло становништва села Овсиште, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Аксић Шарко   Топографске прилике. Северно од лакта који чини Јасеница излазећи из Котрашке Клисуре и скрећући из правца 3.—И. у меридијански правац, налази се Овсиште. Куће су растурене…

Порекло становништва насеља Чока, према истраживању Јована Ердељановића “Срби у Банату”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић Стари људи причају да је најпре село било тамо где је садашња католичка црква, ”над ритом”. Први су дошли Чокањски, затим Стојанчеви, Мијићи, Бандићи. Ниједан Мађар није био у селу. Зна се да…

Порекло становништва села Копљаре, општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Топографске прилике. Сеоске куће се налазе на рипањској површи; њу су дубоко усекли потоци Липар и Дубоки Поток, који се у атару овога села састају и чине Суморину. Површ је јако рашчлањена…

Порекло становништва села Трнава (Горња и Доња Трнава), општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Село је разбијеног типа, дели се на Горњу и Доњу Трнаву. У Горњој Трнави су крајеви: Врлаје, Ракићевца, Мамутовац, Прекобучје и неколико крајева са породичним именима. У Доњој Трнави…

Доње Драгачево је 1898. и 1899. године проучавао Јован Ердељановић. Постанак села и порекло становништва Име селу и тумачења о њему дају већ мислити, да су Негришори били врло давно насељени. Ништа пак не доказује боље старину Негришора као поменута надгробна плоча с латинским натписом. Имамо доказ који потврђује народно…

Горња Трепча је село разбијеног типа. Подељена је на три краја: Средина Села, Прекобањци и Горњи Крај. У Горњем Крају ове су породице: Јовановићи (1 к.), Станковићи (1 к.), Андрићи (1 к.), Мијаиловићи (2 к.), Милићи и Пејовићи (8 к.), Гојковићи (2 к.), Петровићи (9 к.), Милошевићи (3 к.), Мршовићи…

Порекло становништва села Мајур код Шапца Досељени у 18. веку: БЕЉИЋИ (Аранђеловдан, 10-5 к), из Херцеговине. ИСКИЋИ (Јовањ­ дан, 10-2 к), из Босанске Крајине; пред сам устанак, доселили у Стражу (Јадар), и Мајур. МАРКОВИЋИ II (Никољдан, 3 к), раније се звали Секулићи; дошли из Херцеговине у Семберију, а затим –…