Обрадовић

Порекло неких бијелопољских муслиманских родова

Абазовићи, највјероватније огранак православног братства Абазовића, потомка Вучете Косорића, који је имао надимак Абаз. Живе у Мојстиру, Зминцу, Бијелом Пољу, Затону, Побретићима, Миројевићима, Пруској и Расову. Аџибулићи, пореклом су од Булатовића из Церовице у Ровцима. У Ровачком Требаљеву живјели до 1879. године. Насељени су у Расову и Бољанини. Алибашићи, насељени…

› више информација

19. јул 2012.

0

Фељтон: Ко су Шумадинци (61)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Насељавање Добраче По памћењу, у Добрачу су најпре дошли Маркељићи Марковићи потичу од Николе Марковића (р. 1777), који је имао синове Јована (р. 1809), Милан (р. 1813), Ивана…

› више информација

17. јул 2012.

1

Фељтон: Ко су Шумадинци (2)

Портал Порекло објављује у више наставака фељтон Миодрага Недељковића “Ко су Шумадинци”, који је публикован 2001. године у дневном листу “Глас јавности”   Згуснута снага српских земаља И премда становништво досељено из динарских области чини већину у Шумадији, мешањем, међусобним прожимањем и утицајима досељеника и старијег становништва, створена је нова…

› више информација

Порекло презимена, село Клапавице (Грачац, Лика)

Порекло становништва села Клапавице, стање по попису Лике и Крбаве из 1712. године У југозападном делу Крбавске жупе налазе се Комић и Пољице, а источније од та два села налазе се Клапавице. До турског времена ту су били некакви дворови. По доласку Турака они насељавају те дворове, тако да по…

› више информација

Порекло презимена, село Дљин (Лучани, Доње Драгачево)

Доње Драгачево је 1898. и 1899. године проучавао Јован Ердељановић. Постанак села и порекло становништва Селиште, стара гробља и други остаци из старине све су поуздани знаци старијих насеља на овом месту. Како су готово сви остаци на страни према Бјелици, изгледа, да су старија насеља била ближе речној долини….

› више информација

Порекло презимена, село Велика Крсна (Младеновац)

Велика Крсна, општина Младеновац, стање из 1925. године (Јасеница). Порекло породица и старине. Прве куће били су у Геци, где су се настанили најстарији досељеници Влајићи. Влајићи (Николићи) 133 к., славе св. Ђурђиц. Њихови чукундедови Владислав (Влаја), Владимир и Радисав дошли из Црне Горе. За овима су дошли преци данашњих…

› више информација

Порекло презимена, село Тавник (Краљево)

Порекло становништва села Тавник (раније Тамник), град Краљево. Стање из 1903. године, према књизи Радомира М. Илића, “О ЉУБИЋСКИМ СЕЛИМА”. Уз то, на крају су приложени и турски тефтер из 1832, као и пописна књига из 1863. године.  Село Тавник (Тамник) је разбијеног типа. Подељен је на крајеве. Крајеви су: Вољавча, Горњи…

› више информација

Порекло презимена, село Чумић (Крагујевац)

Порекло становништва села Чумић, општина Аеродром (Крагујевац), стање из 1903. године Божићи (36 к., Св. Јован Крститељ-Усековање), досељени између 1690 – 1736. године са Косова из села Студенице. Имају крвне сроднике у Бадњевцу (6 кућа Божића), у Ботоњу (1 кућа Божића), у Губерчевцу се презивају Матејашевић (23 домова) и у…

› више информација

Буњевачка презимена

Портал Порекло у више наставака објавио је податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Приредио Александар Маринковић Погледајте сва обрађена презимена путем следећих линкова:  Од Адамовић до Бевандић Од Бенић до Бркић Од Бркљач до Влатковић Од Војводић до Главић Од Говеђин до…

› више информација

Порекло презимена, село Брђани (Г. Милановац)

Порекло становништва села Брђани, стање из 1903. године Брђани су село разбијеног типа и подељени су на пет крајева, Куће су без реда растурене. Крајеви су: Под-вујан, Парлог, Савића Крај, Рожањ, Кравајци. ПАРЛОГ – Кнежевићи (5 к.), Јелићи (2 к.), Гавриловићи (7 к.), Брадоњићи (4 к.). САВИЋА КРАЈ – Стризовићи…

› више информација