Николић

Порекло презимена, село Брђани (Г. Милановац)

Порекло становништва села Брђани, стање из 1903. године Брђани су село разбијеног типа и подељени су на пет крајева, Куће су без реда растурене. Крајеви су: Под-вујан, Парлог, Савића Крај, Рожањ, Кравајци. ПАРЛОГ – Кнежевићи (5 к.), Јелићи (2 к.), Гавриловићи (7 к.), Брадоњићи (4 к.). САВИЋА КРАЈ – Стризовићи…

› више информација

Порекло презимена, село Прељина (Чачак)

Село Прељина је разбијеног типа. Подељено је на четири краја: Кучице, Доњи Крај, Бајинце и Плану. У КУЧИЦАМА су ове породице: Ристовићи (6 к.), Божовићи (10 к.), Симовићи (4 к.), Максимовићи (3 к.), Минићи (3 к.), Жагрићи (10 к.), Грујовићи (1 к.). У ДОЊЕМ КРАЈУ: Топаловићи (11 к.), Корићанци (Радовановићи,…

› више информација

Порекло презимена, село Блажуј (Илиџа, ФБиХ)

Село Блажуј, општина Илиџа (данас Федерација БиХ), стање из 1908. године Човићи, старином из Старе Горе код Колашина. У Босну се доселио Стојан Човић са синовима: Миленком, Маринком, Савом, Нешом и Илијом и то најпре у муслиманско село Грац, где му Турци подметну да је убио некаква млинара, те он…

› више информација

Порекло презимена, село Мијатовац (Ћуприја)

Село Мијатовац, општина Ћуприја, стање из 1930. године. Мијатовићи, Стаматовићи (10 дом., Св. Никола), доселио им се предак Мијат од Сјенице, по коме је и место добило име. Мијат је дошао од Сјенице око 1730. године. Имао је 1.000 оваца од којих су биле 300 гаљасте вране. Једном приликом заноћи…

› више информација

Презимена, село Угриновци (Г. Милановац)

Село Угриновци, општина Горњи Милановац, стање из 1905. године Јоксимовићи од којег су: Ђоковићи и Максимовићи (Ђурђевдан), досељеници из околине Сјенице. Радојичићи од којег је: Радивојевићи (св. Арханђео), досељеници из околине Сјенице. Недићи (св. Димитрије), доселили из села Дубља код Сјенице. Дмитровићи од којег су: Лучићи, Мићовићи (св. Никола), доселили…

› више информација

Презимена, село Прибој (Лопаре, Р. Српска)

Село Прибој, општина Лопаре, Реп.Српска, стање из 1969. године Прибој је био некада седиште општине. Данашње становништво чине досељеници, скоро су сви из Херцеговине. Према народном предању прича се да су на месту Шкриљевцу живели неки Сремци, па се то место и сада зове Сријемци-Сријемачке њиве. Преци појединих родова су…

› више информација

Презимена, село Доња Трепча (Чачак)

Порекло становништва села Доња Трепча, стање из 1903. године Доња Трепча је село разбијеног типа. Овде правих крајева управо и нема, већ се крајеви поклапају са џематима, дакле, само се дели на породице. Има шест џемата: Орловац (Урошевићи), Пауновићи, Добросављевићи, Удовичићи, Пољанци и Бојовићи. ОРЛОВАЦ – 20 кућа Урошевића. ПАУНОВИЋА КРАЈ…

› више информација

Презимена, Мионица (Ваљево)

Порекло презимена из Колубарске Мионице код Ваљева, стање из 1905. године  Досељеници од 1860. године: Ружичић, досељен из околине Мионице. Св. Ђурђиц Кевић, досељен из околине Ваљева. Св. Трифун Деспотовић, досељен из околине Горњег Милановца. Св. Арханђел Поповић, досељен из околине Ваљева. Св. Ђурђиц Божић, досељен из околине Ужица. Св….

› више информација

Презимена, село Голобок (Смед. Паланка)

Село Голобок, општина Смедеревска Паланка, стање од 1925 године. Голобок је насеље разбијеног типа шумадијске врсте. Дели се на крајеве мале: Жабарски, Бисенићски, Шилопајски Поток, Зузалићу и Паучину. Између крајева су имања, а обично их раздвајају потоци. Село је основано у Позоку, ту су биле прве куће, и први су…

› више информација

Презимена, село Рибаре (Јагодина)

Село Рибаре, општина Јагодина. Родови: Стајићи (10 к., св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили се са Косова око 1750. године као први досељеници. Дацковићи (10 к.,) слава и старина иста. Заједничког су порекла са Стајићима. Ђорђевићи, Радосављевићи (18 к., Петровдан и Петрове Верижице), доселили око 1770. године из Горње Ресаве, а тамо…

› више информација