Николић

19. јул 2012.

0

Фељтон: Ко су Шумадинци (62)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Пет родова из старе Рашке Како је Ђурђевдан и слава Дробњака, то потврђује да је овај род истог корена дробњачког порекла, што је у његовом предању и сачувано…

› више информација

19. јул 2012.

33

Фељтон: Ко су Шумадинци (51)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Потомци Баје Пивљанина Он је на захтев Порте, пребачен далеко у Истру 1670. У народним песмама опевани хајдук и ускок Бајо Пивљанин је историјска личност. Рођен је у…

› више информација

19. јул 2012.

2

Фељтон: Ко су Шумадинци (50)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Село потомака оборкнеза Мирка Последње насељавање обављено је после Велике сеобе 1690. Село Шуме је старог постања. Први његов писани помен је у години 1428, у повељи којом…

› више информација

Порекло презимена, село Дљин (Лучани, Доње Драгачево)

Доње Драгачево је 1898. и 1899. године проучавао Јован Ердељановић. Постанак села и порекло становништва Селиште, стара гробља и други остаци из старине све су поуздани знаци старијих насеља на овом месту. Како су готово сви остаци на страни према Бјелици, изгледа, да су старија насеља била ближе речној долини….

› више информација

Порекло презимена, село Трнава (Јагодина)

Трнава, општина Јагодина, стање из 1930. године Трнава нема старинаца. Данашњи становници су досељеници махом из лесковачке, пиротске, нишке и врањске околине. Бурдељци (7 к., Св. Јован), дошли из врањске околине око 1780. године. Алексићи, Радовановићи (6 к., Св. Никола), дошли из нишке околине кад и Бурдељци. Гусларци (Матићи, Станковићи,…

› више информација

Порекло презимена, село Пољана (Пожаревац)

Порекло становништва села Пољана, општина Пожаревац, стање из 1926. године Село се дели на три мале: Српску, Влашку и Рудеж, у последње време Власи се све мање разликују од Срба. Старо Селиште се налази 2 километра западно од данашњег села. По причању мештана ту је био зачетак села. Стари људи…

› више информација

Порекло презимена, село Лис (Лучани, Доње Драгачево)

Доње Драгачево је 1898. и 1899. године проучавао Јован Ердељановић. Постанак села и порекло становништва У селу Лису, као што се види, нема никаквих остатака, који би непосредно указивали на какво раније насеље и навезу његову са данашњим становништвом (нема селишта ни старих гробаља нити се изоравају какви трагови од…

› више информација

Порекло презимена, село Горња Трепча (Чачак)

Горња Трепча је село разбијеног типа. Подељена је на три краја: Средина Села, Прекобањци и Горњи Крај. У Горњем Крају ове су породице: Јовановићи (1 к.), Станковићи (1 к.), Андрићи (1 к.), Мијаиловићи (2 к.), Милићи и Пејовићи (8 к.), Гојковићи (2 к.), Петровићи (9 к.), Милошевићи (3 к.), Мршовићи…

› више информација

Порекло презимена, село Бресница (Чачак)

Порекло становништва села Бресница, стање из 1903. године Бресница је село разбијеног типа. Подељена је на четири самостална краја. Куће су у крајевима местимице груписане у џемате…. Крајеви су: Вољавча, Мала Бресница, Горњи Крај и Доњи Крај. ДОЊИ КРАЈ – Ивановићи и Миловановићи (9 к.), Видојевићи (1 к.), Аврамовићи (1 к.),…

› више информација

Порекло презимена, село Чумић (Крагујевац)

Порекло становништва села Чумић, општина Аеродром (Крагујевац), стање из 1903. године Божићи (36 к., Св. Јован Крститељ-Усековање), досељени између 1690 – 1736. године са Косова из села Студенице. Имају крвне сроднике у Бадњевцу (6 кућа Божића), у Ботоњу (1 кућа Божића), у Губерчевцу се презивају Матејашевић (23 домова) и у…

› више информација