Крстић

Порекло презимена, село Бачевци (Ваљево)

Порекло становништва села Бачевци, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић Бачевачка висораван је ограничена са севера Чубрицом, Киком и Вучјаком, са запада Рогуљама, с југа Ластром и истока Висом. Бачевци су планинско карсно село и највише…

› више информација

Порекло презимена, селo Црнатово (Власотинце)

Порекло становништва села Црнатово, општина Власотинце. Истраживање “Села у власотиначком крају” сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара   Настанак села Црнатово је село  у општини Власотинце, јабланички округ, југоисточна Србија. Налази се на јужној падини планине Крушевица, на надморској висини између 350 и 600 метара, на…

› више информација

Порекло презимена, село Опарић (Рековац)

Порекло становништва села Опарић, општина Рековац. Приредила сарадница портала Порекло Наташа Лазић-Богосављевић. Вучићевићи и Лазићи, славе Св. Петку Трнову ( 8. 8.) и Св Параскеву (27. 10.) По легенди, фамилије су настале од два брата. Пореклом су из Вучитрна, на Косову. Презимена носе по Вучићу и Лази, трећи брат остао…

› више информација

Порекло презимена, село Штитар (Шабац)

Порекло становништва села Штитар, град Шабац. Стање од почетка 18. века до прве половине 20. века    Досељени у 18. веку Из Црне Горе: ВУКОМАНОВИЋИ (Јовањдан, 3 к), ЋОСИЋИ (14 к) и ТУФЕГЏИЋИ (14 к); један су род. ЂОКИЋИ (Пантелиндан, 1 к) и од њих ВУКОВИЋИ (7 к), ДИМИТРИЋИ (7 к), и ЖИВАНОВИЋИ…

› више информација

Порекло презимена, село Змињак (Шабац)

Порекло становништва села Змињак, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Из Херцеговине су: ВУЈИНОВИЋИ (Арађеловдан, 21-4 к); прво се настанили у Милатовцу (атар села Клења), а по ушоравању Мачве – у Змињак; од њих су Ђаламићи, Грбићи, и Сибинчићи у Клењу, и…

› више информација

Порекло презимена, село Прњавор (Шабац)

Порекло становништва села Прњавор, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Из Црне Горе, досељени су: ВЕСЕЛИНОВИЋИ (Степањдан, 14-1 к); има их и у Рибарима. ГВОЗДЕНОВИЋИ (Лучиндан, 12-5 к). КАЛАБИЋИ (Ђурђевдан, 8 к), од Дробњака. КАНДИЋИ (Никољдан, 7-2 к), ПЕРИЋИ (7-2…

› више информација

Порекло презимена, Нови Бечеј (град)

Порекло становништва Новог Бечеја (Горњи Банат), према истраживању етнолога Јована Ердељановића “Срби у Бечеју”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић  НАПОМЕНА: Нови Бечеј настао је спајањем два насеља: Врањево и Нови Бечеј.  До 1952. године носи име Волошиново, када добија данашњи назив – Нови Бечеј (А. М.) Када је била ”немачка…

› више информација

Порекло презимена, село Тараш (Зрењанин, Горњи Банат)

Порекло становништва села Тараш (Зрењанин), према истраживању етнолога Јована Ердељановића “Срби у Банату” Најпре је село било на крају данашњег села, где и стара Црква св. Ђурђа тј. на истоку. Слушали су да је ту било 40 ”нумери”. Сесије, односно 1/2 сесије добиле ове фамилије: Живкови, Лазмаркови – сад Маркови,…

› више информација

Порекло презимена, село Црквенац (Свилајнац)

Порекло становништва села Црквенац, општина Свилајнац, стање из 1921. године У селу има нешто староседелачких породица и породица које не знају своје порекло. Досељеници су се досељавали од краја 17. века и касније. Староседелачки родови: Скокићи (20 к., Св. Јован), старинци. (Милоја Скоку терали су Турци босог да у зими…

› више информација

Порекло презимена, село Доња Битиња (Штрпце, КиМ)

Порекло становништва села Доња Битиња, стање из 1938. године Први писани помен о Битињи је у отоманском пописуиз 1455. године. Село је тада имало 47 српских домаћинстава и два православна попа. У селу постоје две цркве: Црква Светог Теодора Тирона је подигнута одмах после обнмове Пећке патријаршије, 1557. године и данас…

› више информација