Филиповић
Фељтон: Ко су Шумадинци (38)
Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“ Из Дежеве у Лепеницу У настанку шумадијских насеља гранична црта је Први устанак Према томе, Први српски устанак је, после Велике француске револуције (1789), друга успела револуција у…
› више информацијаПорекло презимена, село Табановац (Петровац на Млави)
Порекло становништва села Табановац, стање из 1903. године Ђокинци (Ђокинци 30к., Гуцићи 15 к., Докторовићи 5 к., укупно 50 кућа), у средини села у Ђокинској Мали, досељеници из Сјенице. Славе Св. Јелисија. Досељени у току сеоба. Многе породице су некад наводиле своје порекло из Сјенице, али, уствари, већина није пореклом…
› више информацијаПорекло презимена, село Дучаловићи (Лучани, Доње Драгачево)
Доње Драгачево је 1898. и 1899. године проучавао Јован Ердељановић Постанак села и порекло становништва Дучаловићи ће по свом постанку и старини становништва бити једно од најстаријих села у Доњем Драгачеву. Осамдесетогодишњи, веома разборити старац Радосав Шибинац тврди да има на триста година како су најстарије дучаловачке породице засновале ово…
› више информацијаПорекло презимена, село Бресница (Чачак)
Порекло становништва села Бресница, стање из 1903. године Бресница је село разбијеног типа. Подељена је на четири самостална краја. Куће су у крајевима местимице груписане у џемате…. Крајеви су: Вољавча, Мала Бресница, Горњи Крај и Доњи Крај. ДОЊИ КРАЈ – Ивановићи и Миловановићи (9 к.), Видојевићи (1 к.), Аврамовићи (1 к.),…
› више информацијаПорекло презимена, село Мајур (Шабац)
Порекло становништва села Мајур код Шапца Досељени у 18. веку: БЕЉИЋИ (Аранђеловдан, 10-5 к), из Херцеговине. ИСКИЋИ (Јовањ дан, 10-2 к), из Босанске Крајине; пред сам устанак, доселили у Стражу (Јадар), и Мајур. МАРКОВИЋИ II (Никољдан, 3 к), раније се звали Секулићи; дошли из Херцеговине у Семберију, а затим –…
› више информацијаПорекло презимена, село Чумић (Крагујевац)
Порекло становништва села Чумић, општина Аеродром (Крагујевац), стање из 1903. године Божићи (36 к., Св. Јован Крститељ-Усековање), досељени између 1690 – 1736. године са Косова из села Студенице. Имају крвне сроднике у Бадњевцу (6 кућа Божића), у Ботоњу (1 кућа Божића), у Губерчевцу се презивају Матејашевић (23 домова) и у…
› више информацијаПорекло презимена, село Брђани (Г. Милановац)
Порекло становништва села Брђани, стање из 1903. године Брђани су село разбијеног типа и подељени су на пет крајева, Куће су без реда растурене. Крајеви су: Под-вујан, Парлог, Савића Крај, Рожањ, Кравајци. ПАРЛОГ – Кнежевићи (5 к.), Јелићи (2 к.), Гавриловићи (7 к.), Брадоњићи (4 к.). САВИЋА КРАЈ – Стризовићи…
› више информацијаПорекло презимена, село Бошњане (Варварин)
Село Бошњане се налази на обали Голиске Мораве, простирући се и уз Бошњанску реку. Сеоске су куће на једној уздигнутој заравни, те су осигуране од поплава, али их има и на самој моравској обали. Кроза село протиче Бошњанска река, састављена из Залоговачке реке која извире код Сватовског гробља више села…
› више информацијаБуњевачка презимена: Тумбас – Царковић
Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић ТУМБАСИ / ТУМБАШИ / ТУМБАШЕВИ / ТУМБАСЕВИЋИ / ТУМБАШОВИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год. и у Аљмашу, од 1715.год.; православни у горњо-карловачкој дијецези. У…
› више информацијаГрујић: Српска насеља по северу Хрватске (до 1579.)
Портал Порекло објављује текст академика Радослава М. Грујића, из 1912. године (објављен у Гласнику Српског географског друштва), у којем он пише о бурним вековима у којима су Срби насељавали просторе данашње Славоније, Мославине, Загреба, Жумберка… У овом вредном прилогу помињу се бројна српска племићка презимена, као што су: Богојевић, Борић,…
› више информација