Алексић

Порекло презимена, село Мала Дренова (Трстеник)

Порекло становништва села Мала Дренова, општина Трстеник. Стање из 1955. године    У Малој Дренови има 130 кућа. У њој су: Алексићи (6), староседеоци, славе Св. Николу зимског, а преслављају Св. Николу летњег. Ерци (14), доселили су се из Херцеговине у село Рајинац. Када су неки Турци исекли све живо…

› више информација

Порекло презимена, село Петловача (Шабац)

Порекло становништва села Петловача, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку АЛЕКСИЋИ (Ђурђевдан, 19-8 к); пребегли из Херцеговине стриц и синовац, због крвне освете. ЈЕЛИЋИ (Мрата 3 к), из Херцеговине. ЛАЗИЋИ (Аранђеловдан, 8-1к), од рода Гавриловића, из Брадића, у Јадру. ИЛИЋИ, звани Швабићи…

› више информација

Порекло презимена, село Метковић (Богатић)

Порекло становништва села Метковић, општина Богатић. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Видовци су најстарији становници, и оснивачи села (Миољдан, 108-7 К). Досељени су из Вида села код Метковића, у Херцеговини. По предању, дошла деветорица браће. У Видовце се убрајају: АЛЕКСИЋИ (6…

› више информација

Порекло презимена, село Глоговац (Богатић, Мачва)

Порекло становништва села Глоговац, општина Богатић. Стање од 18. века до прве половине 20. века    Досељени у 18. веку Из Херцеговине су: ДАНОЈЛИЋИ (Никољдан, 30-5 к); по предању, доселила се баба Данојла, са сином и синовцем. ПАНИЋИ (Мрата, 9-4 К), из околине Гацка; исти су род са Пантелићима у Црној Бари. ПЕТРОВИЋИ…

› више информација

Порекло презимена, села Горња и Доња Засавица (Сремска Митровица)

Порекло становништва села Горња и Доња Засавица, општина Сремска Митровица. Стање од почетка 18. века, до прве половине 20. века ГОРЊА ЗАСАВИЦА Досељени у 18. веку ГАЛОЊИЋИ (Јовањдан, 1 к), из Црне Горе, БЕЛИМАРКОВИЋИ (Лазаревдан, 10-4 к), из Лике. ВАРЦАГИЋИ (Аранђеловдан, 2 к), из Варцага, села код Мркоњић Града, у Босни; били…

› више информација

Порекло презимена, село Бољковци (Горњи Милановац)

Порекло становништва села Бољковци, општина Горњи Милановац. Стање од прве половине 18. века  до краја 19. века Према истраживању Милоја Ракића, староседелачког становништва у Качеру је нешто мање од половине, што је знатно више него у неким другим областима Србије. То су оне породице које су живеле у Качеру и…

› више информација

Порекло презимена, село Црна Бара (Богатић, Мачва)

Порекло становништва села Црна Бара, општина Богатић (Мачва). Стање од 17. века до прве половине 20. века   Досељени у 17. веку Најстарији су досељени род у Црној Бари – Шуманци (Аранђеловдан, 208-35 к). Пореклом су из Шумана, села на планини Рудник, у Србији. То село се помиље у историјским изворима из…

› више информација

Порекло презимена, место Бадовинци (Богатић, Мачва)

Порекло становништва места Бадовинци, општина Богатић, од 18. века до данашњих дана Досељени у 18. веку Из Црне Горе: АЋИМОВИЋИ (М. Госпојина, 9 к), и од њих ИЛИЈАШЕВИЋИ (6 к), од рода су Ројевића из околине Никшића, исти су са Савићима у Прњавору, Глишићима у Бранковини (Подгорина), и Амајлијама у Семберији. Из Херцеговине: ЈЕВТИЋИ…

› више информација

Порекло презимена, село Рогљево (Неготин)

Порекло становништва села Рогљево, општина Неготин, стање између Првог и Другог светског рата Село је насељено досељеницима са Косова, који су у ове крајеве стигли селећи се пред најездом Турака (у највећој мери око 1695. године), али се сматра да има и староседелачких породица (од староседелаца су до данас очуване…

› више информација

Порекло презимена, село Арадац (Горњи Банат)

Порекло становништва села Арадац, општина Зрењанин (Петровград, Бечкерек), према истраживању “Срби у Банату” Јована Ердељановића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић Први становници били су настањени на Старом Арадцу, па су затим прешли на ”брег”, на североистоку од Старог Арадца, на земљиште Леје, тако давно да се не зна кад…

› више информација