Резултати претраге за: Јовановић
Порекло презимена, село Риђане (Книн)
Порекло становништва села Риђане, стање из 1920. године Село Риђане се дели на: Шаровац, Карановац и Риђане, који су по 1/2 сата, међусобно удаљени. Ово село припада селима Косова Поља (далматинског). Предање народно хоће, да су и ово, као и остала села книнскопољска, населили Срби са Косова поља, у XV и XVI в.,…
› више информацијаПорекло презимена, село Брђани (Г. Милановац)
Порекло становништва села Брђани, стање из 1903. године Брђани су село разбијеног типа и подељени су на пет крајева, Куће су без реда растурене. Крајеви су: Под-вујан, Парлог, Савића Крај, Рожањ, Кравајци. ПАРЛОГ – Кнежевићи (5 к.), Јелићи (2 к.), Гавриловићи (7 к.), Брадоњићи (4 к.). САВИЋА КРАЈ – Стризовићи…
› више информацијаПорекло презимена, село Прељина (Чачак)
Село Прељина је разбијеног типа. Подељено је на четири краја: Кучице, Доњи Крај, Бајинце и Плану. У КУЧИЦАМА су ове породице: Ристовићи (6 к.), Божовићи (10 к.), Симовићи (4 к.), Максимовићи (3 к.), Минићи (3 к.), Жагрићи (10 к.), Грујовићи (1 к.). У ДОЊЕМ КРАЈУ: Топаловићи (11 к.), Корићанци (Радовановићи,…
› више информацијаПорекло презимена, село Прислоница (Чачак)
Село Прислоница је разбијеног типа. Подељено је у четири краја: Пејовићe, Средиште Села, Гошевце и Ријечане. РИЈЕЧАНИ – Јанковићи (2 куће), Ненадићи (1 к.), Ђорђевићи (3 к.), Тодоровићи (4 к.), Мирковићи (1 к.), Јововићи (1 к.), Рајичићи (1 к.), Ђоковићи (2 к.), Јовановићи (3 к), Костићи (3 к.), Павловићи (2…
› више информацијаПорекло презимена, село Стрмово (Лазаревац)
Стрмово, општина Лазаревац, стање из 1933. године Пре Карађорђевог устанка доселила су се три рода: Неранџићи (Лазаревићи, Петровићи, Јовановићи, Николићи укупно 17 к., славе Ђурђиц. Доселили се из околине Дебра у Македонији. По предању, данашње село основао је Цола Неранџа са своја четири сина. Он је био туфегџија (пушкар) и…
› више информацијаПорекло презимена, село Ново Ланиште (Јагодина)
Ново Ланиште, општина Јагодина, стање од 1930. године Матићи, Максимовићи, Војиновићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили се са Косова око 1780. године преко Старог Ланишта. Са Петковићима у Старом Ланишту су једна породица, има их у Рибару и у Пањевцу. Милошевићи, Глигоријевићи, Дускићи (6 к., Св. Никола), доселили…
› више информацијаПорекло презимена, село Лоћика (Рековац)
Лоћика, општина Рековац, стање од 1930. године (Поморавски округ) Јаковљевићи (10 к., Св. Ђорђе Алимпије) су староседеоци. Вилчићи (30 к., Митровдан и Ћирик); преци дошли из неке Вилне, били су у Срему, па су отуда дошли око 1780. године. Бојанићи, Бојановићи (30 к., Ђурђевдан и Св. Никола), Знају да су…
› више информацијаПорекло презимена, село Ландол (Смедерево)
Ландол, општина Смедерево, стање из 1925. године Добровићи (Стојадиновићи, Костадиновићи, Николићи, Васићи, Јовановићи, Марковићи (26 к., Св. Ђурђиц). Доселио им се прадед из околине Пожаревца из неког села Арнаутпоповца. Прадед Витор дошао са два брата у Коларе, одакле их Турци пошаљу на своја ланишта. По овим лаништима село и добило…
› више информацијаПорекло и презимена свих Пивљана
Портал Порекло објављује изводе из дела ”ПИВА И ПИВЉАНИ” аутора Светозара Томића (Српски етнографски зборник књ. LIX Насеља и порекло становништа књ. 31). У прилогу је и списак свих презимена са крсним славама и пореклом. Приредио Александар Маринковић Пива као жупа, тј. као насељен крај, помиње се у 12. веку…
› више информацијаПорекло презимена, село Пријеворац (Рудо, Р. Српска)
Село Пријеворац, општина Рудо (РС), стање из 1903. године. У селу су најстарији Сташевићи и Тотићи, који су једна породица, а рођаци су и са Јовановићима у Зупчу и Јелисавчићима у Биосци у Србији. Старином су из Пиве. Не зна се кад су који на садашња места дошли. Зна се…
› више информација