Завичај – села и градови

Порекло презимена, село Трепча (Андријевица)

Порекло становништва села Трепча, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.   На 15 минута од Чоече Главе, преко Стањева Брда, на северној страни, налази се село Трепча. Село заузима обе отране Требачке Ријеке….

› више информација

Порекло презимена, село Сућеска (Андријевица)

Порекло становништва села Сућеска, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.   Одмах на источној страни до Анџелата, а на ушћу Злоречице у Лим, налази се троугаона равница Реџов Луг, на којој су…

› више информација

Порекло презимена, село Слатина (Андријевица)

Порекло становништва села Слатина, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.   Слатина лежи до Присоје, на североисточној страни на благом нагибу Кобил-горе. Дугачка је (и. — з.) око 45 минути, а широка…

› више информација

Порекло презимена, село Сеоца (Андријевица)

Порекло становништва села Сеоца (некад Сеоце), општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.   На јужној страни на пола сахата далеко од Ријеке Марсенића, уз десну обалу Лима, пружа се село Сеоце, на…

› више информација

Порекло презимена, село Шекулар (Андријевица)

Порекло становништва села Шекулар, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.   На североисточној страни од Велике, на 2 сахата даљине, преко планине Приједола, налази се Шекулар. Он лежи на доста стрмим странама…

› више информација

Порекло презимена, село Салевиће (Андријевица)

Порекло становништва села Салевиће, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.   Одмах до Краља на источној страни, према Пеовцу, а с леве стране Краштице, налази се село Салевиће. Већим делом лежи у…

› више информација

Порекло презимена, село Селиште (Трстеник)

Порекло становништва села Селиште, општина Трстеник. Стање из 1905. године. Према истраживању учитеља Станоја Мијатовића. Приредио сарадник портала Порекло Милош Стојадиновић.    Положај. Село се налази у равници, за 2 км. од Голиске Мораве, а за 200 м. источно од Велике Дренове. Кроза село протиче Риљачка Река, која га дели…

› више информација

Порекло презимена, село Лазаревац (Крушевац)

Порекло становништва села Лазаревац, град Куршевац. Стање из 1905. године. Према истраживању учитеља Станоја Мијатовића. Приредио сарадник портала Порекло Милош Стојадиновић.   Положај. Село се налази у странама Лазаровачког Потока, који извире више села из једне благотинске косе. Куће су већином у странама, а само неколико их је у источној…

› више информација

Порекло презимена, село Ријека Марсенића (Андријевица)

Порекло становништва села Ријека Марсенића, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.   Према Трепчи одмах преко Лима, на његовој десној страни, налази се село Ријека Марсенића у равници с обе стране истоимене…

› више информација

Порекло презимена, село Присоја (Андријевица)

Порекло становништва села Присоја, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.   Одмах до Салевића на североисточној страни налази се село Присоја, које се тако прозвало што је окренуто к истоку. Већи је…

› више информација