Порекло презимена, село Присоја (Андријевица)

Порекло становништва села Присоја, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Одмах до Салевића на североисточној страни налази се село Присоја, које се тако прозвало што је окренуто к истоку. Већи је део села на благом нагибу Рудога Брда, а мањи у равници поред Краштице с обе стране. Село је дугачко (и.—з.) око пола сахата, а широко (с.—ј.) 15 минути.

Присоја се натапа већим делом Присојачким Потоком и изворима, а мањим Краштицом, која јој, као и Лим, од 1896. год. чини знатне штете.

У Присоји имају свега 43 куће са 217 становника, који су од Дабетића: Протићи, Вуксановићи, Арсенијевићи и Кубуровићи, од Ковачевића: Кастратовићи и од Новаковића само 4 куће — Мијатовићи, које су овде дошле из Слатине пре 40 година.

Село има заједничко гробље, које је у овом селу, са Салевићанима, а тако исто и планину, а то је због малог простора и непосредне близине ових села, а и малог броја становништва.

Мало иза Присоје па до ушћа Требачке Ријеке у Лим пружа се широка страна благог нагиба и на њој су поређана села: Слатина, Забрђе, Трешњево или Црешњево и Чоеча Глава. Сва је та страна присојна и заједно са Сеоцем преко Лима, Присојом, Књажевцем, Андријевицом, Прљанијама и Краштичким Луговима склапа једну дивну долину Нахије. Сем тога села на тој страни одликују се од других села и тиме што им куће нису онако раштркане, него више збијене и у групама.

 

ИЗВОР: “Васојевићи у црногорској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 588). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.