Презимена

БАКУЛА (к), у Батини код Посушја. Половином 19. вијека „у Вуково доба“ помиње се, као један од „Вуковаца“, Петар Бакула (Батина, 1816-Мостар, 1873). Био је „одгајивач фрањевачке младежи на Черигају“, а затим жупник у Градинићима. Широком Бријегу и Ружићима (177:122). Извор: РИСТО МИЛИЋЕВИЋ – ХЕРЦЕГОВАЧКА ПРЕЗИМЕНА, Београд, 2005.

БАКРАЧ (м), презиме старих породица некада настањених у Дрежници (Мостар). У сиџилу мостарског кадије евидентирано је (1763. године) вјенчање Ибрахима Бакрача из Дрежнице. У дрежничком Доњем Селу један локалитет назван је Бакрачеве куће. Становници овог насеља сматрају да су некад ту живјели „неки стари Бакрачи“ (173:56) Извор: РИСТО МИЛИЋЕВИЋ –…

БАКОЧ (п), у Засјену (Невесиње). У ово село дошао је неки Бакоч „као сироче са Сливља“. Причају да је поријеклом из Корјенића (Ластва). Његове породице има „нешто“ у Мостару и у Црној Гори „близу Корјенића“. Славе Аранђеловдан (59:229). Бакочи су настањени и у Фојници (Гацко). Доселили су из Корјенића у…

БАКМАЗ (п), у Кијев-Долу, Седларима и Дријењанима (Попово), а има их и у Пожарном (Бобани). У Кијев-До су дошли из Пожарног око 1800. године. У Седларе су „давно доселили“, такође из Пожарног. У Дријењане су дошли из Кијев-Дола. Бакмази из Дријењана одселили су послије Другог свјетског рата у Гајдобру код…

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’ БАЈЧЕТЕ  (у Зминици и. Његовуђи) Воде поријекло из Затарског села Крушева код Пљеваља, одакле се Радојица са породицом као ускок 1875. године доселио у Зминицу код Бојовића. Њихово даљње поријекло…

Поштовани, ова страница је у припреми. Позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим). Обавезно напишите и коју крсну славу славите…

Презиме Бајат потиче из Херцеговине, из села Жрвња код Билеће, као и села Милавићи. КРСНА СЛАВА: Аранђеловдан ПОЗНАТИ: Наташа Бајат, новинарка Поштовани, ова страница је у припреми. Позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa…

БАЈАЛО (п), у Седларима и Котезима (Попово). Старином су Шћепановићи из Седлара одакле су дошли у Котезе око 1740. године. „Један су род“ са Гавриловићима и Ковачевићима у Седларима, Трипићима у Шћеници (Бобани) и Мићићима у Дубровнику. Славе Шћепандан (84:142.179:155:742) Извор: РИСТО МИЛИЋЕВИЋ – ХЕРЦЕГОВАЧКА ПРЕЗИМЕНА, Београд, 2005.

Поштовани, позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим). Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се…

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’ БАДЊАРИ (живе у Подгори) Бадњари потичу од Стојана Трепчанина, који је имао надимак Смољан. Презиме Бадњар добили су по свом претку Радуловићу, који је као познати мајстор дрводјеља правио и…