Порекло
На данашњи дан: Умро Јован Ристић
4. септембар 1899. – Умро српски државник и историчар Јован Ристић, вођа Либералне странке, један од најзначајнијих српских дипломата уопште, члан Друштва српске словесности и потом Српске краљевске академије, два пута члан намесништва малолетним владарима и четири пута председник владе Србије. Рођен је 1831. године у Крагујевцу, у сиромашној породици,…
› више информацијаДигитализована књига: Етнолошка студија о североисточној Босни
Портал Порекло даје линк ка студији уваженог етнолога Миленка С. Филиповића у којој је обрадио становништво и насеља североисточне Босне. Између осталог, у овој књизи могу да се пронађу вредни подаци о насељима Семберије, Зворничке Српече, Усоре, Вакуфа, Вучјака, Требаве, као и Босанске Посавине. Кликните на линк: Прилози етнолошком…
› више информацијаНа данашњи дан: Рођен Милоје Васић, отац српске археологије
3. септембра 1869. – Рођен је српски археолог Милоје Васић, професор Београдског универзитета до 1955, члан Српске академије наука и уметности. На основу ископавања преисторијског локалитета у Винчи дошао је до закључка да подунавска култура потиче из Средоземља (Егејска култура) и предње Азије, а не из нордијских земаља. Од 1896….
› више информацијаПорекло презимена, село Арадац (Горњи Банат)
Порекло становништва села Арадац, општина Зрењанин (Петровград, Бечкерек), према истраживању “Срби у Банату” Јована Ердељановића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић Први становници били су настањени на Старом Арадцу, па су затим прешли на ”брег”, на североистоку од Старог Арадца, на земљиште Леје, тако давно да се не зна кад…
› више информацијаПорекло презимена, Житиште (Горњи Банат)
Порекло становништва села Житиште (које се некад звало Бегеј Свети Ђурађ), према истраживању Јована Ердељановића “Срби у Банату” Овдашња црква слави Св. Ђурђа. Не зна се тачно зашто је посвећена томе свецу. Неки мисле по томе што се фамилија Ђурђевих, која слави Ђурђевдан, населила на месту Равни брег, на коме…
› више информацијаПорекло презимена, село Ечка (Горњи Банат)
Порекло становништва горњебанатског насеља Ечка, који је Јован Ердељановић саставио према “Летопису старе Ечке”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић Откуда се и зашто се село ово зове Ечка, не зна се позитивно, а када је насељено и од кога, и то се не зна, нити има позитивних историјских података…
› више информацијаДигитализована књига: Унац
Портал Порекло даје вам линк ка дигитализованој књизи Петра Рађеновића “Унац” (антропогеографска испитивања), у којој су обрађена насеља и становништво западне Босне, у сливу реке Унац. НАПОМЕНА: Копија је нешто лошијег квалитета, али уз мало труда да се прочитати. Наоружајте се стрпљењем. Кликните на линк: Унац, Петар Рађеновић, 1925. године
› више информацијаДигитализована књига: Бјелајско Поље и Бравско
Портал Порекло даје вам линк ка дигитализованој књизи Петра Рађеновића “Бјелајско Поље и Бравско” (антропогеографска испитивања). У књизи су обрађена насеља и становништво на западу Босанске Крајине. Кликните на линк: Бјелајско Поље и Бравско, Петар Рађеновић, 1925. године
› више информацијаДигитализована књига: Поуње у Босанској Крајини
Портал Порекло даје вам линк ка дигитализованој књизи Милана Карановића “Поуње у Босанској Крајини”, у којој су обрађена бројна села северо-западне Босне. Уз линк ка књизи дајемо вам и етничку карту простора (средњег Поуња) који је Карановић истражио. Клинките на линк: Поуње у Босанској Крајини, Милан Карановић, 1925. године
› више информацијаБуњевачка презимена – остало
Данас у Суботици (или у околним насељима) постоје и следећа презимена која се сврставају у буњевачка, а која нису наведена у истраживању Јована Ердељановића ДАВЧИК БЕНЧИК Верујем да су оба ова презимена словачког (или чешког) порекла. БАБИЈАНОВИЋ – у средњевековној Србији, село Бабјане недалеко реке Валбоне (која се улива у реку…
› више информација


