Дигитализована књига: Поуње у Босанској Крајини Reviewed by Momizat on . Портал Порекло даје вам линк ка дигитализованој књизи Милана Карановића "Поуње у Босанској Крајини", у којој су обрађена бројна села северо-западне Босне.  Уз л Портал Порекло даје вам линк ка дигитализованој књизи Милана Карановића "Поуње у Босанској Крајини", у којој су обрађена бројна села северо-западне Босне.  Уз л Rating:
You Are Here: Home » Траг » Књиге » Дигитализована књига: Поуње у Босанској Крајини

Дигитализована књига: Поуње у Босанској Крајини

Портал Порекло даје вам линк ка дигитализованој књизи Милана Карановића „Поуње у Босанској Крајини“, у којој су обрађена бројна села северо-западне Босне. 

Уз линк ка књизи дајемо вам и етничку карту простора (средњег Поуња) који је Карановић истражио.

Клинките на линк:

Поуње у Босанској Крајини, Милан Карановић, 1925. године


Коментари (9)

  • milka brkljac

    zanima me sve u vezi sela Grmusa i mojih predaka koji se u Grmusi prezivase Brkljac,kada i iz kojeg dela Like su dosli, a ma bas sve i kako doci do ove knjige . Mnogo toga me zanima

    Одговори
  • Небојша

    Бркљачи (Јовањдан) су сродни Бабићима, а пореклом су са Змијања. Њима су сродни по „особинама“ Бањци и Латиновићи, који такође славе Јовањдан. Пореклом су највероватније из Бањана (Херцеговина), одакле су се доселили у Лику. (претпоставка Милана Карановића)

    Ево линка:

    http://www.scribd.com/doc/80498442/Milan-Karanovic-Pounje-u-Bosanskoj-Krajini

    Одговори
  • Zoran Jerković

    Knjiga Ljubiše Savića i saradnika, Grmuša u NOR-u, , štamparije Bratstvo – Bihać 1988, štampana je u 2500 primeraka i na 232 strane sadrži narodu Grmuše poznate i prikupljene podatke o poreklu familija, geografske podatke, podatke o stanovništvu, Grmuše i okolnih sela, nekim običajima, zbivanjima u II sv. ratu, autoru raspoložive fotografije učesnika, spisak preživelih i gde se ko do tada odselio itd. Knjiga je deljena donatorima za izgradnju vodovoda u Grmuši.
    Dakle, imaju je uglavnom grmušani.
    Što se tiče pominjanih Brkljača poimence, 26 ih ke strečjano na Garavicama 1941. ili kod magacina u Grmeču, osmoro dece zabeleženo kao stradali u zbegu, 11 evidentirano kao pali borci i 13 kao preživeli borci od kojih se nekoliko zadržalo a ostali se raselili u Kikindu (najviše), Zrenjanin, Krajišnilk, Bački Maglić i Zemun.
    Zabeleženo je nekoliko kazivanja Mare Brkljač-Savić, a o daljem poreklu ima samo sledeće:
    „Brkljači su sa tromeđe Bosne, Like i Dalmacije. Najpre su doselili u Bjelajsko polje, a potom iz Bjelajskog polja u Grmušu. Petar Kočić je zabilježio da su sa Zmijanja. Vjerovatno su se sa Zmijanja odselili na tromeđu, a potom u pounje. Ima(lo) ih ukupno 26 kuća u 7 naselja u Pounju“.
    Prema popisu iz 1925. Brkljačića u Grmuši ima u 14 kuća po Karanoviću, a popisom iz 1921. i
    računanjem prirasta do 1941. bilo bi oko 35 kuća.

    Pozdrav od Zoran (Trive) Jerković iz Kikinde.

    Одговори
  • Zoran Jerković

    Knjigu Grmuša u NOR (1941-1945) sam prekucao i u pdf se može pretraživati ili čitati. Kontaktirao sam Zoricu Savić ali mi ne može reći nešto više o autorskim pravima, iako je knjigu pisalo više autora, kao građu budućim istraživačima… Sve sam započeo sa idejom da negde bude besplatno izložena, a da ukaže na potrebu da Grmušani i drugi zainteresovani ljudi dobre volje doniraju za obnovu hrama Sv. Pantelejmona u Grmuši, koji je u zadnjem ratu znatno oštećen. Sada je pokriven i postavljen zvonik, ali na uređenju unutrašnjosti još je mnooogo toga potrebno.
    Ne stižem da dovršim dopunu još nekim zanimljivostima, ali se one mogu naći na internetu i u nekoliko brojeva lista „Bosanska Vila“ i sl.
    Molio bih za e-mail gospođe Milke Brkljač, mogu joj poslati tekstove koje sam izvukao iz ovih časopisa…

    Одговори
  • Ljiljana Jelača

    Danima vec iscitavam …fascinirana trudom i voljom ljudi.. Svaka vam cast!

    Одговори
  • Ljiljana Jelača

    Dugo vec znam samo to da su moje Jelače iz Like doselili u Bosansku Krajinu, u Jasenicu krajem 19. vijeka..Slavimo Đurđevdan. Moj pradjed;David Jelača je sin Stojana a unuk Pere(?).Stojan je imao dva brata,Ristu i Milu…i po pricama,njih tri brata su doselili iz Like…
    Ovih dana na netu sam nasla dokument o Davidovom putovanju u Ameriku gdje pise da je rodjen 1879. u mjestu Brlog i da je hrvat?! U knjizi koju sam ovih dana iscitala M. Karanović,Pounje u Bosanskoj Krajini pise da su u Hasanbegovu Jasenicu prvi doselili Jelače,130 godina prije pisanja knjige(!?) iz Kistanja…i da tada imaju 4 kuće Jelača koje slave Đurđevdan.
    Zanima me sad silno da li su doselili iz Brloga ili iz Kistanja…Tražila sam po sajtu da li se igdje spominju Jelače ,u nekom dokumentu, u Brlogu i nisam pronasla..
    Jelače se vežu za Liku…Da li se negdje spominje odakle su dosli u Liku?

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Хвала Љиљана.
      Ми и јесмо да информишемо своје посјетиоце, као и да прикупљамо нова сазнања.

      Презиме Јелача спомиње се и у Славонији од почетка 18 вијека. Нажалост, политичке прилике као и непримјерена пропаганда католичке цркве утицала је на доста Срба да се одрекну православне вјере.

      У Славонију махом су досељавали Срби преласком Саве са босански простора, као и Баније и Кордуна, а у мањем броју из Лике, Далмације и Херцеховине.

      Твоје Јелаче спомињу се у парохијама Н.Градишка и Медари, сл. Аранђеловдан.
      У парохији Ператовица код Грубишног поља, сл. Никољдан. Простор око Грубишног поља досељавали су у већем броју Срви од Змијања, Тимара, као и Козаре и Грмеча.
      А у парохији Липовчани код Иванића, сл. Ђурђевдан. На тај простор досељавали су се православни Срби са простора Баније и Кордуна.

      Нажалост, и на нечију срамоту, махом тамо нема више православни Срба. Оданост својој вјери, скупо су платили.

      Одговори
  • Zoran Trive Jerković

    Knjigu Grmuša u NOR (1941.-1945.) možete naći na fejsbuk stranici Zoran Jerković (da ima prosrora u ovoj formi, poslao bih i sliku profila, gde smo supruga i ja…)…
    Knjigu možete preuzeti, ako hoćete i za vašu digitalnu bibloteku.
    Nije neophodan zahtev za prijateljstvo, ni lajk niti šta drugo. Kao što ju je pisala grupa autora, da bude od koristi zainteresovanim za jedan period, grmuško-srbljanski plato i dalja istraživanja, tako sam je i ja prekucao. Dodao sam samo par mapa i par komentara. Ako neko hoće, može da pomogne dalju obnovu hrama sv. Pantelejmona u Grmuši.
    Pozdrav svima

    Zoran

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top