Порекло

Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић ТУМБАСИ / ТУМБАШИ / ТУМБАШЕВИ / ТУМБАСЕВИЋИ / ТУМБАШОВИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год. и у Аљмашу, од 1715.год.; православни у горњо-карловачкој дијецези. У…

Село Деоница, општина Јагодина, стање из 1930. године Дачићи (5 к., Св. Врачи), доселили се око 1760. године из Топлице у Стару Деоницу, на спахијско имање као први досељеници. Од истог рода има у Медојевцу и у Пољни (област Левач). Ацићи, Киовци (40 к., Св. Врачи). У току великих сеоба…

Поздрав из Македоније! Ја сам Славчо Царић, из Скопља. По неким подацима, моје презиме вуче корене из Црне Горе, али немам потврдну информацију или неки писани документ. Моја крсна слава је Св. Никола и оно што знам је да мој чукун деда Никола Царић дошао у Македонију око 1830. Његов…

Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић ТЕМУНОВИ / ТЕМУНОВИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; Темуновићи у Сомбору; Теминовићи (можда Темуновићи ?), мухамеданци у Босанској Крајини. ТЕНТОДАРЕВИЋИ (?) – у Суботици, од 1687.године….

Село Пријеворац, општина Рудо (РС), стање из 1903. године.  У селу су најстарији Сташевићи и Тотићи, који су једна породица, а рођаци су и са Јовановићима у Зупчу и Јелисавчићима у Биосци у Србији. Старином су из Пиве. Не зна се кад су који на садашња места дошли. Зна се…

Село Мијатовац, општина Ћуприја, стање из 1930. године. Мијатовићи, Стаматовићи (10 дом., Св. Никола), доселио им се предак Мијат од Сјенице, по коме је и место добило име. Мијат је дошао од Сјенице око 1730. године. Имао је 1.000 оваца од којих су биле 300 гаљасте вране. Једном приликом заноћи…

Становништво око Свилајнца је етнички мешовито, већином је српско, али има доста етничких Влаха и нешто мало Рома. Бобово: – славе Св. Јована, Арханђела, Николу и др. Становништво је стариначко и досељено углавном у 19. веку из Ердеља, Тимочке крајине, Хомоља, околних села и др. Бресје: – славе Св. Петку,…

Јевросима, хришћанско наслеђе, потиче од грчког Euphrosyna – радост, весеље, добро расположење (еуфорија). Мајка Краљевић Марка у народним песмама звала се Јевросима. Изведенице: Јевросимовић (Јевросима), Евросимовић (Евросима), Јеврић (Јевра), Јеврушић (Јевруша), Јеросимић (Јеросима), Јеросимовић (Јеросима). Јованка, женска варијанта од Јован. Изведенице: Јованкић (Јованка), Јанић (Јана), Јаничић (Јаница), Јанојлић (Јанојла), Јанушић…

Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић СТИПАНОВИЋИ – у Бачкој: у Сомбору, од 1677.год. (у поменутом писму католика у Сомбору, папи, по препису пок. Михајла Гавриловића из ватиканске архиве), у Баји, од…

РОЂЕНА: У Житорађи, 14. јуна 1973. РОДИТЕЉИ: Отац Слободан Величковић (родом из Житорађе), трговац, мајка Мирјана (дев. Митић, Житорађа), учитељица. КРСНА СЛАВА: Свети Никола (Величковићи и Ражнатовићи), Митровдан (Митићи) О ПРЕЦИМА: Деда по оцу је Чедомир, а баба Велика (дев. Стошић, из села Топоница код Житорађе, крсна слава Свети Лука)….