Велибор Михић

Два археогенетичка узорка из пећине Бездањаче годинама су представљана као један од најјачих доказа да је хаплогрупа I2-Y3120 била присутна на Балкану још у бронзаном добу. Ново радиокарбонско датирање показало је да је бар један од тих узорака погрешно датован, потврђујући сумње на које је Српски ДНК пројекат указивао од…

Рад „A large mass grave from the Early Iron Age indicates selective violence towards women and children in the Carpathian Basin“[1], објављен у часопису Nature Human Behaviour, представља једно од најзначајнијих новијих археогенетичких истраживања позне праисторије југоисточне Европе. У средишту рада налази се једна масовна гробница из раног гвозденог доба,…

Септембра месеца 2025. године у престижном научном часопису „Nature“, у раду под називом „Древна ДНК повезује велике миграције са ширењем Словена“[1], објављени су резултати вишегодишњег истраживања међународног тима научника предвођеног стручњацима немачког Макс Планк института за еволуциону антропологију у Лајпцигу. Закључци рада су ставили коначну тачку на полемике о Сеоби…

  Српски ДНК пројекат је покренуо објављивање серије прилога у којима читаоце упознаје са основама генетичке генеалогије, дисциплине која последњих година наилази на све веће интересовање. Серијал је настао као допуњена и прилагођена верзија чланка „Генетика у служби родословља“ (В.Михић, М. Рајевац, С. Јерковић), објављеног у књизи „Генетичко порекло Срба Старе…

Српски ДНК пројекат је покренуо објављивање серије прилога у којима читаоце упознаје са основама генетичке генеалогије, дисциплине која последњих година наилази на све веће интересовање. Серијал је настао као допуњена и прилагођена верзија чланка „Генетика у служби родословља“ (В.Михић, М. Рајевац, С. Јерковић), објављеног у књизи „Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине“…

Српски ДНК пројекат покреће серију прилога у којима ће читаоце упознати са основама генетичке генеалогије, дисциплине која последњих година наилази на све веће интересовање. Серијал је настао као допуњена и прилагођена верзија чланка „Генетика у служби родословља“ (В.Михић, М. Рајевац, С. Јерковић), објављеног у књизи „Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине“…

  Ових дана готово неопажено је прошла вест да је преминуо Kenneth Leon Nordtvedt, амерички физичар и један од пионира у области генетичке генеалогије, човек који је оставио дубок траг у разумевању људске прошлости путем анализе генома. Преминуо је 9. октобра 2025. године у Бозману, Монтана, у 86. години живота….

  Друштво српских родословаца „Порекло“ и Српски ДНК пројекат продужавају акцију ДНК тестирања Срба са Косова и Метохије ради истраживања њиховог генетичког порекла. Анализа се ради на Y-хромозому, што значи да је могу радити искључиво мушкарци. Даме које желе да истраже порекло своје породице по очевој линији могу то учинити…

Године 1859. руска Царска академија наука у Санкт Петербургу објавила је зборник радова под насловом Босна, Херцеговина и Стара Србија, који је приредио Александар Федорович Гиљфердинг, руски научник, истраживач и путописац, а од 1856. до 1859. године и руски конзул у Босанском пашалуку. Осим Гиљфердинговог дела Путовање у Херцеговину, Босну…

Портал Порекло наставља са објављивањем серије чланака под називом Американске приче, који се баве животом српских емиграната у Сједињеним Америчким Државама. Серијал је посвећен Ради Ликићу, прерано преминулом члану Друштва српских родословаца “Порекло”, који се посебно интересовао за ову тематику. Овај пут доносимо превод чланка Николе Вучинића, објављеног у првој…