Објављена књига “Атлас 37 грана родослова Будисављевића”
Члан Друштва српских родословаца “Порекло” Борислав Б. Будисављевић крунисао је своје вишегодишње истраживање једног од најзнаменитијих личких родова недавно објављеном књигом “Атлас 37 грана родослова Будисављевића”. У веома богато опремљеној публикацији, коју је Борислав, уз помоћ своје ћерке Јелене, објавио у издању новосадског “Прометеја”, сабрани су бројни подаци од којих…
› више информацијаРодослов породице Слободана Јовановића, српског историчара и правника
У следећем тексту, биће изложен родослов и потомство породице Јовановића из Руме, према казивању Владимира И. Јовановића, оца српског историчара и правника Слободана Јовановића. Петар Јовановић, ћурчија из Руме у Срему. Илија Петров Јовановић, ћурчија, рођен у Руми, у Срему. Доселио се у Шабац око 1818. године, и ту радио…
› више информацијаСрпске породице из Трста
На основу података представљених на изложби “Култура Срба у Трсту” 1751-1914, коју је прирдио Архив Србије, објављујемо генеалошке податке о најзначајнијим српским тршћанским породицама. Ризнић Доселили су се из Сарајева у другој половини 18. века. Први забележени Ризнићи у Трсту били су браћа Дамјан, Стефан (1751- 1813), и Јовица (умро…
› више информацијаПРЕПОРУЧУЈЕМО: Сајтови за генетичку генеалогију
isogg.org – МЕЂУНАРОДНО ДРУШТВО ЗА ГЕНЕТИЧКУ ГЕНЕАЛОГИЈУ, најзваничније место за поделу хаплогрупа Друштво је основано од стране администратора ДНК пројеката. Главна визија друштва је промоција и едукација у области генетичке генеалогије. На почетној страници се могу пронаћи линкови ка стаблима хаплогупа које носе називе по словима алфабета, као и информације о…
› више информацијаКапетановићи, Котор, Вељи Залаз, Његуши, слава св. Врачи
Хаплогрупа и подграна: I2-CTS10228>PH908 Род: PH908 Општи род Из литературе: Опште предање Залажана, које је 1910. године забележио Јован Ердељановић, у делу „Стара Црна Гора“, држи да су сви становници Вељег Залаза старинци и да су им најдаљи преци за које знају, била три брата Рс (Хрс), Друг и Гач. Од…
› више информацијаТрибина у Требињу у уторак 3. априла 2018: Генетичко порекло Херцеговаца
Друштво српских родословаца “Порекло” представиће у уторак, 3. априла 2018. прелиминарне резултате истраживања генетичког порекла становника Херцеговине. Трибина ће бити одржана у Музеју Херцеговине с почетком у 20.00 часова. На трибини ће говорити Јовица Кртинић, председник Друштва српских родословаца “Порекло”, који је био део тима који је у периоду од…
› више информацијаТрибина Порекла у Сремској Митровици: Генетичко порекло Срба
Друштво српских родословаца “Порекло” одржаће у четвртак, 15. марта 2018, трибину у Сремској Митровици, у градској библиотеци “Глигорије Возаровић”. Трибина почиње у 18.30, а говориће председник Друштва Јовица Кртинић и један од уредника Српског ДНК пројекта Александар Антић. На трибини ће, између осталог, бити представљени резултати досад тестираних људи из…
› више информацијаПредстављање књига из едиције “Корени” о Старој Србији и Косову
Друштво српских родословаца “Порекло” и Библиотека “Милутин Бојић” организују представљање шест нових књига из познате едиције “Корени” у издању Службеног гласника, које су у највећем делу посвећене насељима и становништву Косова. Књиге ће бити представљене у уторак, 13. марта 2018, с почетком у 19 часова, у Библиотеци “Милутин Бојић” (Илије…
› више информацијаОбјављена књига Јована Б. Душанића “Срби Босне и Херцеговине у XIX веку – борба за слободу и уједињење”
Друштво српских родословаца “Порекло” издавач је најновије књиге уваженог професора Јована Б. Душанића “Срби Босне и Херцеговине у XIX веку – борба за слободу и уједињење”. Ова вредна књига ће наредних дана и месеци бити бесплатно достављена библиотекама у Србији и Републици Српској. Књига професора Душанића је одељена у три…
› више информацијаПорекло презимена Лучар
Лучари се помињу у Шематизму дабробосанском из 1882. у селу Слатина, општина Кључ, Босна и Херцеговина, са славом Михољдан. Интересантно је да се у том селу помињу и Кочићи, са истом славом. Ово је интересантно јер има Кочића који славе Игњатијевдан (познати писац Петар Кочић је од ових). Такође, према…
› више информација