Порекло презимена Маричић

24. фебруар 2012.

коментара: 43

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ МАРИЧИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Маричић

Хаплогрупа: R1a M458 L1029

Порекло: Бриње, Лика

Крсна слава: Никољдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (43)

Одговорите

43 коментара

  1. Aleksandar Maričić

    Pozdrav za Maričiće, gde god ih ima.Ja živim u Ivanjici, ovde nas ima dosta. U selima Komadine, Rovine ( Bratljevo) i selo Rokci i nešto malo u Kovilju. Svi Maričići ovde slave Djurdjevdan. O poreklu znam ponešto. Najviše nad je bilo u Hercegovini, odatle neke familije se raselile u Liku i Dalmaciju. Oni su većinom danas katolici. Ostali se doselili u Centralnu Srbiju, posle oslobođenja od Turaka

  2. Aleksandar

    Maričići, Gostovići, Božanići, Lončari koji su došli iz LIke u Slavoniju a kasnije u Vojvodinu su iz sela Škalić, Vodoteč opština Brinje. 1945. godine su Maričići kolonizovani iz Like u Bački Brestovac opština Odžaci, Vojvodina. Božanića ima i sada u Škaliću kao i Maričića.

  3. Ivan Maričić

    Dragi moji. Niste dovoljno istrazivali. Sa nasim DNK se poklapa jos jedna familija u Grckoj. Maricici ne poticu iz Hrvatske i Srbije. Pored Sv. Nikole slave i Sv. Jovana. To isto ne znaci da su Maricici pravoslavci. Sada ima i Katolika i Pravoslavaca. Jos uvek sam u fazi istrazivanja. Tragovi vode prema Prilepu, Crnoj Gori a najdalje u Tursku. Imam zelju da naredne godine pisetim groblje odakle su starosedeoci naseg dalekog rodjaka koji sada zivi u Grckoj. Posle kontakta sa njim saznao sam da je njegov predak bio svesteno lice u tom malom mestu i da tamo postoji crkva i groblje. Naslusao sam se raznih teorija odakle smo ali nikako nisam uspeo da saznam kako je nastalo prezime. Inace prezime naseg daljeg rodjaka iz Grcke pocinje sa MAR., tako da mi je to neka smernica sto se tice prezimena.

    • Сава Попадић

      Све до 1851. године презимена у Србији су настајала по имену оца уз додатак суфикса -ић. Ако је дете рано остало без оца па га је одгајала мајка, онда је презиме добијало по њој. Дакле Маричићи су потомци Марице. Ово је сигурно тачно.

      • Slobodan marcic

        Pozdrav za sve marcic da vam napomenem da u Gornje Kusce kod gnjilana trenutno postoji familija marcic koja broji oko 140 porodica familija se zove marcica u kojoj ima vise prezimena

    • Aleksandar Maričić

      Pozdrav, voleo bih ako nađete još neke zanimljive podatke o poreklu našeg prezimena da me informišete. Hvala unapred

    • Milanka Maricic

      Dragi nas Ivane, vrlo si tajanstven u pogledu podataka. Bilo bi lepo da nam odas tajnu mesta u Grckoj kao i prezime koje kao pocinje sa Mar. Uostalom kako ti znas da Maricici poticu iz Grcke ili cak Turske a ne sa Kosova pa odande otisli kojekude?

  4. Siniša Maričić

    Prezime ne znači i srodstvo tj poreklo. Do sada su 3 testirane porodice to i dokazale tj. 3 halogrupe R1a1, I, E3b1 . Sto znaci da se radi o ljudima koji po muskom pretku nemaju zajednicko poreklo najmanje 20.000 godina

  5. Djordje Maričić

    Pozdrav svima. Rodjen sam u Selevcu ali živim u Austriji. Bio sam tamo 3 ili 4 puta ali koliko znam poreklo nam je negde od zlatibora. Navodno se od Kosovske bitke tamo naselili, ali su i pre postojali ne zna se tacno. Deda je govorio da je njemu pričano kako nam je poreklo iz CG i da smo u srodstvu sa Kučima.

    • Krsto Petrov

      Поштовани Ђорђе,твој ђед ти је рекао истину..Твоји су напустили КУЧЕ у 16 вијеку са браством ШТЕТИБРАДИЋ..од твојих сродника у Кучима су остала браства КЛИКОВАЦ И РАДОВИЋ који и дијеле твоју хаплогрупу,ова два браства у старим записима се наводи” у Кучима постоје вендска браства која су формирала ГОРСКУ ЖУПУ(стари назив КУЧА)!Иначе КЛИКОВЦИ су директни потомци клана ТИХОМИР,иначе један од најјачих средњевјековних кланова!

  6. Ana Maričić

    Ja živim u Užicu, a po ocu sam Maričić, a moje poreklo je selo Ljubanje, 8 km od Užica. Pre prvog svetskog rata su se doselili u ovo selo, a poreklo nam je selo Semegnjevo Zlatibor! Svi slavimo Arandjelovdan…

  7. Ђорђе Ристичевић

    Маричићи поријеклом од српске лозе Немањића, потомци по Немањином сину Вукану, славе светог Архангела Михаила архистратига. Из питоме жупе Тузи коју су насељавали, ту имали своје њиве, катуне, цркву и гробља пођоше на пут без повратка. Развише се у три правца: Једна група Маричића оде у дубину Србије. Друга група крену дуж мора на запад и дође изнад Книна на Врело Зрмање гдје се настани. Трећа група Маричића тумарајући са покретним иметком крену према престоном граду Црнојевића Жабљаку, настани се у питомој Жупи Пивској у мјесту Плужине око 1400. године. Ту се настанише, ородише и стекоше знатну имовину са великим иметком њива, винограда, воћњака, ливада и пашњака. Имали су катуне на Пишчу у Пивској планини.

    Турске хорде у својим освајачким походима заузеше Пивску област и Плужине 1465. године. Нестаде оног благостања и мира којег су имале српске породице у Пиви.
    Опет завлада турски терор и страдања. Само храбрији су се одметали у хајдучке дружине да би изазвали страх код турских власти а на неки начин били сигурност потлаченим србима. Један од истакнутијих Пивљана био је Бајо Николић-Пивљанин. Бајо је турцима задавао велике губитке. У Бајово вријеме велики удио у борби за слободу припао је Виду Маричићу (старијем) који је био веома богат и угледан домаћин.
    Један број Пивљана и Бањана одлази организовано са Бајом Пивљанином у хајдучким четама 1685. године и пружају помоћ црногорским јединицама у Боки. Долази до сукоба на Вртијељци поред Цетиња гдје су Османлије извојевале побједу. Велики број хајдучких чета гине у тој битци у којој је почетком маја 1685. погинуо и Бајо Пивљанин. Послије Бајове смрти турске крвопије свете се истакнутим српским породицама до тоталног уништења. Те сурове 1685. године тешко су пострадали Маричићи. Они што претекоше преселише се у Пивску планину у своје катуне на Пишчу. Од 1685. године у Плужинама нема више Маричића, њихових кула и богатства, све су то похарчиле турске хорде а њихову земљу дали су другима на кориштење. Маричићи поново са ледине почеше да се куће. У Пишчу, поврх греда направише куће. Ни у Пишчу нису имали мира и спокоја од турских хорди мада су посједовали своје катуне од 1400. године. Године 1732. Пивску област захвати куга. Куга је харала и односила животе у селима Пиве, ове злосрећне године куга је напала и Маричиће у Пишчу и однесе много живота.
    Бјежећи од куге једни преселише се у Поље Црквичко а неки одоше према Србији. И данас у Пишчу поврх греда имају зидине њихових кућа и мјесто се зове „Куће Маричића” и „Брдо Маричића“ а наспрам њих „Брдо Гаџића“ насеобина њихових сестрића, које се помињу у књигама доктора Обрена Благојевића и Светозара Томића. Народ Пишча незнам из којих разлога послије другог свјетског рата ово мјесто је прозвао „Марића куће” како их и данас зову, а сви у Пишчу знају да је крај носио име „Куће Маричића“.
    У Пољу Црквичком (ово се мјесто до око 1820. године звало Корита, па по многим црквиштима на Капавици прозвало се Црквице) поново све испочетка, са великим јадом и чемером исцрпљени и осиромашени сељакањем почеше правити куће да смјесте чељад уз суво и топло огњиште. У ово вријеме хајдучијом се огласио Вид Маричић (млађи) који се борио и четовао Црном Гором и пограничним подручјима са Херцеговином.
    Маричићи се таман окућише и заборавише сељакања, али што наш народ каже „Ђаво нити оре нити копа него о злу ради”.
    Турске хорде почеше се окупљати у старој Херцеговини и на граници према Црној Гори. Око 1840. године у кућу већ покојнога Вида Маричића упаде турски силник са пратњом провоцирајући их у припитом стању витлајући голом сабљом пријетећи да ће сву Видову породицу поклати. Лампа се утрну, кроз ноћ сијевну нож и зари се у бегов стомак. Настаде паника пратња се разбјежа видјевши непомичног бега у крви. Синови покојнога Вида Маричића: Тодор, Ристић и Ђоко покупише нешто покретне имовине потјераше нешто стоке и са кућном чељади под окриљем ноћи пођоше према Шћепан пољу и даље низ Дрину. Настанише се у пољу Цвилинском надомак Устиколине али не задуго опет због несигурности преселише у село Зоровиће, потом Батковиће. У Батковићима се браћа подијелише и почеше расељавати. Тодор се настани у селу Виногради код варошице Прача и по њему се његови потомци прозваше Тодоровићи.
    Ђоко се настани у селу Ђедовци на Гласиначком пољу а по њему се његови потомци прозваше Ђокићи.
    Ристић се са породицом настани у селу Боговићи 1855. године а његови потомци се по њему прозваше Ристићевићи. Са Ристићем се у Боговићима настани Тодоров син Симо и његови потомци прозваше се Тодоровићи. Сви су задржали своју крсну славу светог Архангела Михаила и одржали везе са сродницима. Презиме Ристићевић послије другог свјетског рата око 1945. године из непознатих разлога преименовано је пописима нових власти у презиме Ристичевић.”

    Ђорђе П. Ристичевић

  8. Милош Маричић

    Postovani

    Moji su iz Zemunika Gornjeg selo blizu Zadra slavimo Sv Jovana
    Moji slabo
    Znaju o precima da li bi mi ko
    Mogao reci malo
    Vise

  9. Vladimir Maricic

    Pozdrav svim dobrim ljudima pa tako i nama Maricicima 😀. Oceva porodica Maricic poreklom je iz opstine Ivanjica,selo Rovine. Kazu da smo poreklom iz Hercegovine, neki pricaju da smo i iz Crne Gore od plemena Kuca. Krsna slava nam je Djurdjevdan . Voleo bi ako neko nesto vise zna o nasem poreklu da mi ovde napise. Citao sam po raznim forumima da nam je poreklo i iz Like,Prilepa,Crne gore,Bosne i Hercegovine….pa i da smo dobili prezime po Marickoj bici…zbunjuje me da slave neki Maricici Sv.Nikolu,neki Jovana,neki Arhangela Mihaila….sve me to zbunjuje.

  10. Диана Маричић

    Поздрав, ја сам иѕ Бања Луке, крсна слава Никољдан, деда ми се звао Ђорђо и он је живио прво на Мањачи, село Радманићи, потом их је војска иселила у Бања Луку. Не знам ништа о поријеклу породице ни одакле су дошли овдје, поготово презимена, осим што сам као дијете начула да је настало по некој Марици удовици.