Порекло презимена Елез

17. фебруар 2012.

коментара: 6

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Бранко Тодоровић

    У објављеном Непотпуном списку жртава Добојског логора 1914-1917. године, који је сачинио и објавио Душан Паравац, спомиње се двадесет петоро Елеза.

    Навећу овде њихова имена и места порекла са назнаком бивших срезова којима су места припадала.

    1. Елек Алекса (Добро Поље, Сарајево), 2. Елез Василија (-, Гацко), 3. Елез Василије (-, Рогатица), 4. Елез Гоја (Добро Поље, Сарајево), Елез Гојко (Добро Поље, Сарајево), Елез Гоша (Ратоке, Сарајево), Елез Данило (Изгори, Гацко), Елез Ђурђа (Добро Поље, Сарајево), Елез Јања (Крбљине, Сарајево), Елез Јелка (Лисовићи, Рогатица), Елез Мара (Гацко, Гацко), Елез Милан (Лисовићи, Рогатица), Елез Милан (Крбљине, Сарајево), Елез Милан (Борјанице, Фочан), Елез Милан (Пољице, Фоча), Елез Милка (Крбљине Рогатица), Елез Милка (Крбљине, Сарајево), Елез Раде (Изгори, Гацко), Елез Ристо (Лисовићи, Рогатица), Елез Ристо (Борјанице, Фоча), Елез Сава (Пијеци, Фоча), Елез Саво (Лисовићи, Рогатица), Елез Спасенија (Изгори, Гацко), Елез Стака (Крбљине, Сарајево), Елез Цвијета (-, Рогатица).

  2. vojislav ananić

    ЕЛЕЗОВИЋ
    Најстарији род

    Матично село за породицу Елезовић из Босанског Шамца вјероватно је село Елезовићи у ислочној Херцеговини. Елезовићи су најстарији род и оснивачи овог села у XVI вијеку. Елезовића Муслимана данас има на више мјеста у Босни и Херцеговини. Послије Другог свјетског рата јавља се више породица Елезовић у Далмацији, у околини Сплита, и на острвима Брач и Шолта.
    Енвер Елезовић из Босанског Шамца јавља нам да су његов отац Мурат и дјед Салко родом из Стоца. Пошто зна да породица Еиезовић има и на острвн Шолти, те да их има и православних, интересује га да ли међу њима постоји нека веза.
    На основн података које нам ставља на располагање господин Елезовић претпостављамо да би матично село за његову породицу било село Елезовићи (Храсно) у источној Херцеговини. Елезовићи су најстарији род у истоименом селу и сматра се да су га преци данашњих Елезовића основали у XVI вијеку. Из овог села селили су се на друга мјеста у околини Стоца (Капавица, Дубраве).

    Из Старе Србије
    По предању, Елезовићи на овом подручју су поријеклом од Срба Кнежића из Храсна, а исто су “племе“ са: Меданима, Комадима, Ђогама и Буквићима, такође Србима из Храсна, те Круљима из Подриња. Даље поријекло им је свима од Капора у Мириловићима, који су се опет у средњем вијеку доселили из Старе Србије.
    На основу наших сазнања Елезовића Муслимана данас има на више мјеста у Босни и Херцеговини.
    Поред већ наведеног села Елезовићи (Столац), истоимени засеоци постоје на сарајевском и коњичком простору у селима Каменици и Горњим Вишњевцима. Постоји и село Елезовићи (Босанска Градишка); заселак Елезовићи (Јелачић – Вишеград); заселак Елезовина (Губавица – Мостар); топоним Елезовића Бара (Бјелимићи – Коњиц); мјесто Елезовица (Кобиља Глава – Сарајево); врело Елезовац (Гориње — Поуње).
    У Јасеници (Поуње) између два рата било је дванаест кућа Елезовића, који су се доселили из Лике, а даља старина им је из Анадолије. У исто вријеме у Чекрлијама (Поуње) била је једна породица Елезовића досељених из Бихаћа. У Врнограчу је у то вријеме било 24 куће и тамо се сматрају старим “кољеном“.

    Далматинске породице Елезовића, послије Другог свјетског рата, има на више мјеста у Хрватској, а највише у Далмацији, и то у околини Сплита и на острвима Брачу и Шолти. У околини Сплита било их је у то вријеме четири породице у Грохотама и седам породица у Горњем Селу. На острву Брачу, у селу Подборје, око десет минута удаљеном од Бола, Елезовићи имају друго презиме Пинчуловић. Са оваквим двојним презименом (Елезовић – Пинчуловић) спомињу се од 1709. године. У Болу је непосредно послије Другог свјетског рата било једно домаћинство. На Шолту су се већ у XVIII вијеку досељавали са Брача. Поред тога, Елеза је послије Другог свјетског рата највише било у Далмацији и то: у Милешиној Мали (Сињ) четири породице, Мосећу (Сињ) тринаест породица, Доњем Огорју 23 породице, Седрамићу (Дрниш) шест породица.
    Друго презиме
    Елезовић, те скраћено Елез и Хелез, је презиме и код Срба. У селу Вјесолићи (Високо) Елези славе Јовањдан и поријеклом су из Црне Горе. Елези, којима је друго презиме Драганић, на Гласинцу, у Сарајевском пољу, у Борцима и на Иван-планини су поријеклом из Херцеговине и сви славе Матијевдан.
    Елез и Елезовић, те топоними изведени од основе Елез, су чести на подручју Србије, Црне Горе и Македоније, а постоји индиција да их има и на подручју Албаније.
    У овом нашем приказу нисмо дали све што је познато о Елезовићима у Југославији (Муслиманима, Србима, Хрватима и другим). Ограничили смо се на питања која интересују нашег читаоца и то само у оној мјери колико нам то дозвољава расположиви простор.
    На крају треба рећи да је у Требињу 1505. године био војвода Елез, а да се у Стоцу 1832. године спомињу хаџи-Хајдар и хаџи-Зулфикар Елезовић. У Стоцу је постојао и вакуф поменутог хаџи-Зулфикара.
    Елез је турско мушко име. Коријен ове ријечи је арапски, а ријеч има значење: најслађи, угодан, пријатан. У вези са горе наведеним значењем интересантно је да се као друго презиме за Елезе на Гласинцу наводи презиме Драганић, што би по нама могао бити народни превод овог у основи арапског имена.
    Међусобне везе и евентуално заједничко поријекло Елезовића је питање које тек треба да нађе свог истраживача. Из расположиве грађе се назире да би матичну област за овај род или родове требало тражити на подручју Старе Србије, Македоније и можда Албаније. Претпостављамо да су се Елезовићи са ових простора могли, преко Херцеговине, упоредо са ширењем отоманске империје селити према сјеверозападу. Елезовићи у Далмацији су остали на млетачком територију након повлачења Турака крајем XVII вијека, а са тадашњег аустријског простора Елезовићи су се пресељавали са Турцима у Поуње.

    ИЗВОР: ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, МИРОСЛАВ НИШКАНОВИЋ
    БАЊА ЛУКА – БЕОГРАД – САРАЈЕВО, 2001.

  3. realiticar

    Elezovići, Draganići i Kandići, potiču od jednog čovjeka, svi slave Matijev dan, a prislugu Aranđelov dan. Elezima i Elezovićima su sigurno isti korjeni, slave istu Krsnu slavu i prislugu.Nigdje ne pominjete Elezoviće iz Banjana odakle sam i ja. Elezima i Elezovićima su pravoslavni korjeni, a ima dosta Eleza, naročito Elezovića koji su prešli na Islam i Katoličanstvo. Poznata je pjesma koju su Turci pjevali ili izgovarali, da su pjevali sumnjam, u Eleza vlaha bogatoga, od mlijeka potekla rijeka, a od sira meterize gradi.Postoji tumačenje da su se Elezovići ili Elezi doselili svojevremeno sa Kosova na ove pomenute prostore gdje danas žive.

  4. Војислав Ананић

    ЕЛЕЗ (п), у Изгорима (Гацко). Поријеклом су из “доње Херцеговине”. У ово гатачко село доселили су у 19. вијеку (147:578). У историјским изворима помиње се Илија Елез – барјактар Доњогатачког батаљона у херцеговачком устанку (1875-1878). Родом из села Изгоре (196:23).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  5. Katarina Elez

    Evo pesma o seobi Eleza za sve rodjake pozdrav!
    https://youtu.be/yZ-8VLkJO2k

  6. Елезовић

    Елезовићи како нам у породичном стаблу и стоји, од Косова се настањују у Бањане Никшић, слава Аранђеловдан. Даљим миграцијама се може видети, постоје сада Елезовића муслиманске вере и католичке.