Глумац
Хаплогрупа: I2a
Порекло:
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
6. јун 2015. у 18:17
Милорад Богдановић
Коста Глумац син Које и Тодоре ,рођен 1873 у мјесту Косињ у Лици, дошао је као “финанца” у село Јелићка код Приједора почетком Првог рата са супругом Стефанијом. Овдје, у селу Јелићи-Јелићка, рођене су три њихове кћери: Љубица, фебруара 1915 која је нажалост умрла 8.8.1916; Софија, 7.10.1916 и Даница рођена 22.1.1919, а умрла је 1.4.1919. Нажалост, Коста није ни дочекао рођење треће кћери Данице, умро је 15.11.1918 године од сушице. Становали су у кући Станка Чолића у Јелићкој (?), или су имали свој дом (?) у комшилуку Станка који је цркви пријављивао њихове смрти.
Коста и његове кћери Љубица и Даница сахрањени су у градинском гробљу код цркве у селу Градина. За супругу Стефанију и кћер Софију даље се ништа не зна јер су “некуда отишли” послије смтри мале Данице 1919 године.
(Књига Умрлих, Српске православне цркве, парохија Јелићи)
15. август 2015. у 13:59
Бранко Тодоровић
У књизи Распеће српског народа у Срему 1914-1918, аутора Тоше Искруљева, тј. у њеном другом делу који носи наслов Са маџарске границе, као колонисти у селу Ристану, спомињу се и три домаћинства Глумаца, домаћинства Стевана, Милана и Богдана Глумца (укупно осморо чланова), сви пореклом из Врела код Коренице.
(Наведено дело, Нови Сад, 1936, стр.351)
5. јул 2018. у 13:16
Војислав Ананић
ГЛУМАЦ, веома често презиме, са значењем шаљивџија, весељак, разбибрига, од старе ријечи из прасловенског језика.
Глумац је прво био надимак за онога ко је “имао особеног дара – да глуми – увесељава своју околину” (34, 67).
“Највећа групација Глумаца” била је по Лици – близу стотину кућа, а у мањем броју настањени су и у другим мјестима, са блиским сродницима: Глумичићима, Глумчевићима, Глумчићима итд.
Глумци се помињу од XVII вијека, док је у околини Београда још у XVI вијеку постојало насеље Глумци.
Читлучки Глумци су личког поријекла. Славе Јовањдан.
14. јул 2018. у 12:58
Бане
Презиме Глумац се спомиње у Лици први пут крајем 15. почетком 16. в. Корен презимена Глумац је из старе речи која се односи на задужења појединца на свадби. До данас се задржао; кум, барјактар и стари сват. На свадби је учествовао и глумач или глумац, који је био задужен за организацију свадбе и увесељавање свадбе. Од ове речи је данашња реч глумац у смислу професије. Глумци су пореклом из засеока Глумац код Липовог поља у Лици. У великом су расејању по бившој Југославији. Током 17., 18.в. један део је примио католичку веру и у већем броју се одселио на отоке, а у 18. 19в. један мањи део је примио ислам и одселио се за западну Босну. Православни део је концентрисан у Лици, али након 1990. су расељени махом у Србију. У Србији, у Београду и Земуну, се појављује ово презиме у у касном 16.в. а у већем броју након 1918. у Војводини, где су као добровољци и пребези из Аустроугарске војске добијали земљу.
22. мај 2020. у 12:35
Бане
У међувремену сам дошао до нових података. Прво спомињање “Глумаца” је као оснивача села Рожарство (између Ужица и Сирогојна) почетком 12. в. Потом, 1372. у Попову (Лика) где Тихомир Глумац подноси тужбу против Поповљана. Затим, Гојак Велковић Глумац из Попова прави уговор о примању стоке на чување 1392. Такође се спомиње и Осман-ага Глумац почетком 16. в. који је столовао у Темишвару.