Порекло презимена Гркавац

15. фебруар 2012.

коментара: 10

Презиме Гркавац среће се у Требињу и у селу Гркавци (Брда требињска). Како пише Ристо Милићевић у “Херцеговачким презименима”, Гркавци су према предању даљим пореклом из Грчке. Преци су им се доселили у Херцеговину за време Византијског царства. Село Гркавци је по њима добило име. Први досељеник је имао три сина: Ђура, Гаврила и Видака. Међусобно су се звали: по Видаку – Видаковићи, по Ђуру – Ђуровићи, по Гаврилу – Гавриловићи. После анексије БиХ од стране Аустро-угарске монархије, да би избегли војну обавезу исељавали су се у Америку, где и данас има више породица са овим презименом. Томо Гркавац је био солунски добровољац и носилац Карађорђеве звезде. У Требиње су Гркавци дошли после Другог светског рата из Гркаваца. (Казивање Риста Гркавца из Бачке Паланке).

КРСНА СЛАВА: Свети Стеван

ПОЗНАТИ:

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (10)

Одговорите

10 коментара

  1. goran saponjic

    Selo grkavci je zaista veoma staro.prvi grkavci koji su se tu doselili moguce iz makedonije jos u vreme dusanovog carstva raselili su se ili mozda zamrli do pocetka15veka.petar askraba tvrdi da se u 15veku u ovo selo ili zaseok u trebinjskim brdima doselili familija jelascici iz sela jelasci kod kalinovika i da su oni nadalje prozvani grkovci kasnije grkovici u trebinju i niksicu slava sveti arhidjak.stefan.

  2. goran saponjic

    Selo grkavci je moguce dobilo ime po nazivu za trgovce preprodavce koje su u to vreme zvali grkovci ili grkavci.jos od srednjeg veka mnogi zitelji trebinjskih sela preprodavali su robu iz okoline trebinja u dubrovniku u dubrovniku su bili poznati trgovci i milisici iz sela glavske koji su slavili sv stefana.moguce dasu neki milisici iz glavske otisli u trebinjska brda gde su prozvani grkavci.u glavskoj jos od srednjeg veka postoji crkva sv stefana a to je krsna slava grkavaca sto je mozda bio nadimak nekim milisicima potomcima starcica iz glavske.mnogi milisici su zbog razbojnistva u dubrovniku bezali u trebinjska brda ali i prema gacku pa cesto i menjali prezime ali se poznaju po slavi sv stefan.moguce je da grkavci nisu iz grcke vec da je to nadimak po zanimanju trgovac a po slavi da imaju veze sa selom glavska.

  3. Goran

    Grkavci su iz Trebinjskih brda krajem 17veka u seobi hercegovaca u boku kotorsku iselili na planinu Orjen u pleme Krivosije.Naselili su se na brdu blizu turske tvrdjave Zilindar.I pored njihovih kuca nalazila se neka tvrdjava.Kasnije je to brdo po njima prozvano Grkavac oko 8km ispred Risna.Grkavci su iz Krivosija odlazili u Herceg novi a jedno vece bratsvo Grkavaca je iz Krivosija otislo prema Pesteru i Sjenici u selo Korita.Poticu od Vlaha Grkavaca iz okoline Zadra.Selili su za Trebinje i Gacko gde su postali pravoslavni.U Krivosijama su bili oko 40god.i kao Gavrilovici i Djurovici pa jedni u Bihor odatle Stari Vlah na Uvac pocetkom 18veka.

  4. Goran

    Vlasi Grkavci su u Dalmaciju,poput mnogih drugih vlaskih katuna,dosli iz juzne Hercegovine,a u Hercegovinu su dosli iz Starog Vlaha u danasnjoj Srbiji.Vlasi su iz Grcke i Makedonije jos u 10veku preseljeni u Rasku,izmedju Pestera i lima na zapadu,na reku Uvac i planine Zlatar i Mucanj.Ovde su Vlasi ziveli vekovima,u ovim planinama,ali su se sirili i prema drini,Visegradu u Bosni.Sa ovog prostora mnogi katuni su otisli na jug prema Trebinju,Dubrovniku,Nevesinju,za Dalmaciju.U Dalmaciji su Mlecani ove vlahe iz hercegovine zvali Morlaci.U Raskoj su imali nadimak grkovci ili grkavci jer su dosli iz Grcke.Iz Dalmacije su vlaski katuni otisli za Trebinje i Gacko,Bilecu gde su se nastanili u sela.U 16veku su ih Turci odvodili u zapadnu Bosnu,a mnogi Vlasi su se iz juzne Hercegovine,kao pravoslavci,vratili posrbljeni u svoj stari zavicaj,Stari Vlah gde su vekovima stanovali,koji je po njima i dobio ime.Tu su ziveli i preci Grkavaca iz Trebinjskih brda,kasnije odselili za Trebinje,15vek.

  5. Горан

    Гркавци су Цинцари који су у време Душановог царства,из Македоније отишли уДукљу и Боку Которску а одатле ишли према Требињу и даље према Далмацији,а неки од њих према Гацку и Фочи.Из Далмације су ови цинцарски катуни враћали јужну Херцеговину а многи су отишли у Босанско Грахово.Многи су Влашки катуни у Старој Херцеговини заправо били Цинцари,Грковласи који су по распаду Душановог царства побегли из Грчке и Старе Србије у Херцеговину и Далмацију.

  6. Горан

    Срби су у многим крајевима и регијама Цинцаре називали Грк и Гркавци,а у Македонији су их звали Куцовласи.Делили су се на градске Цинцаре,трговце и занатлије и брђане,сточаре,који су донели у Херцеговину и Србију кириџилук,Влашки трговински робни транспорт.Били су свугде веома познати као велике циције и штедљиви,али и вредни радници,врло умешни и брзо су из Херцеговине и са Косова дошли у Србију,и даље на север у Војводину

  7. Горан

    Ово презиме,које се задњих два века сусреће у Требињском брдима и Кривошијама може да буде и старо херцеговачко надимачко презиме од надимка који је добио неки Влах родоначелник овог братства.У Старој Херцеговини гркавицом су звали веома суву,камениту и тврду земљу,врло посну,с много песка,или Пржине.То је земља лети јако сува и чемерна и може да упије веома много воде,и треба јако много влаге да би могла бар мало да смекша и нешто на њој да рађа.Тако би и Гркавац био човек који има у себи неку јаку горчину,велик апетит а мршав,посан,тврдица и често је веома жедан и много пије као да хоће да угаси неку ватру у себи,да пићем сам себе мало смекша.Ко нека каменита орница у Далмацији.Дакле мршав кошчат жилав груб човек који може много да попије и воде и вина.Дакле можда Гркавци немају никакве везе са Грцима већ су аутохтони Далматински Власи.надимак Гркавац као напр.Сувајац.

  8. Горан

    Једно веће братство ових Гркаваца је крајем 16века из племена Риђана,Грахово,заједно са још неколико Влашких братстава,у Ливањско поље,према Планини Шатор.Једни од њих у село Пржине,где су прозвани Грковићи.Они су одатле отишли у Гатачко поље поред села Степен,село назвали Пржине.Неколико тих Грковића Буду прозвани Шапоње,једни су одатле отишли у Далмацију,а једни у Стари Влах,Нова Варош.Неки Грковићи су остали у Гатачком пољу у селу Бодежишта. Сви су од Влаха Гркаваца из Племена Риђани код Никшића.Славу Гркаваца Стевањдан сачували су Шапоње у Старом Влаху.Остали Грковићи из Пржина су променили славе.

  9. Горан

    Племе Риђани су Морлаци,који су живели у Северној Далмацији,Буковици и Зрмањи још у 14веку.Због досељавања многих мањих влашких катуна из источне Херцеговине,Риђани одлазе из Буковице на југ према Боки Которској на планину Орјен,близу Рисна.Одатле су се касније премештали према Никшићу,и ту су као племе веома ојачали и умножили се.Заузимали су прилично велико подручје.Гркавци су из Далмације међу њих доселили на Орјен.

  10. Vedran Arnautovic

    U Konjicu su takodje Grkavci iz Trebinja. Zanima me koja je haplogrupa ?

    U Konjicu su ih zvali Trebinjac- Grkavac. Slava Sv Stefan. U Konjic su stigli 1870

    Ja sam od Arnautovica koji takodje slave Sv Stefan. Zivjeli su u Celebicima kod Konjica koji se ranije zvao Grkavci