Порекло презимена Граховац

15. фебруара 2012.

коментара: 11

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ГРАХОВАЦ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Граховац

Хаплогрупа: R1a Z280 L1280 род В

Порекло: Рамљани, Лика, Хрватска

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Коментари (11)

Одговорите

11 коментара

  1. Милош Граховац

    Моји Граховци су,према поузданим подацима,доселили 1806. године на Берберовину (Давидовиће) у опшштини Билећа.Граховци су се на Берберовине вратили са Грахова у Старој Херцеговини (Грахово, Вилуси, Граховац и околина одлукама Берлинског конгреса од 1878. годинеприпојени су Црној Гори) у село Горњи Лукавац (засеок Чесма) код Невесиња у прољеће 1807. године.У Лукавац су доселили Андријини синови: Дукица, Баћо и Окица.Са њимаје дошла њихова мајка и Дукичина жена,којима не знамо имена нити од кога су рода.(Село Лукавац код Невесиња се помиње у дубровачким архивима 1340. године).Дукица јеимао четири сина:Николу,Вула,Дрека,Тома и кћерку Стану.Баћо је имао четири сина:Зека,Митра (официр црногорске војске погинуо у Дабрици 1876. година),Јована, који се настанио у засеок Југовиће и Петра,који је одселио и настанио се у засеоку Пирагићи у селу Зови До.Зеко је остао у Чесми.Окица је имао синове Јанка,Божа и Мијајла.Окица се са синовима настанио у засеок Чавардин.Ђуро Николин је такође био официр код краља Николе I Петровића.Ђура је ухапсила Аустроуграска и одвела у злогласни логор Арад одакле се није вратио.Крсна слава Граховаца из Лукавца и Зовог Дола је Свети великомученик Георгије -Ђурђевдан (6. мај по новом, а 23. април по старом-Јулијанском календару), а прислуга је Ђурђиц(16. новембар по новом а 3. новембар по старом-Јулијанском календару).У општини Невесиње Граховци су наставњени у граду Невесињу и у селима Батковићи,Братач, Мијатовци,а у општини Берковићи у селу Доња Трусин и у Берковићима.Ови Граховаца славе Тројчин дан и Ватроломејев дан (7.септембар).Има више прича о поријеклу породици Граховац.Једна прича казује да су били старосједиоци у Лукавцу,па је онај дио породице што је преживио од куге одселио према Босни.Друга прича казује да су Граховци од Мандића,(јесу ли Мандићи од ових досељених Граховаца или обрнуто,јесу ли нам ближи род Граовци и Граорци, с обзором да се код већине нашег народа слово “х“ често избацује у свакодневеном говору) те су падом Босне под Турску власт 1463. године доселили из ширег простора Травника. (јесу ли Мандићи од ових досељених Граховаца из Лукавца из херцеговине или обрнуто, јесу ли нам ближи род Граовци и Граорци, с обзором да се код већине нашег народа слово “х“често избацује у свакодневеном говору). Једна грана ове породице из околине Травника одселила је према Андријевици у Црној Гори, те се наводно,по властелину Андрији назвала Андријевица.Из Андријевице су одселили на Граховац у садашњој општини Никшић у Црној Гори,а са Граховца у Лукавац. Друга гране ове породице,наводно,је одселила према Грахову, Дрвару и Книну. Нико не зна, јер не постоје писани трагови,који су јаде,невоље и патње претрпјели од Турака и њиховог зулума, па су морали селити, мијењати презимена, мијењати мјеста становања,остављати своју Крсну славу,узимати другу и сл.У Републици Српској презиме Граховац постоји у многимопштиана, као нпр. општини Невесиње, Берковићи, Требиње, Билећа, Градишка,Приједор, граду Бања Лука као и у другим мјестима само у мањем броју. Има Граховаца и у Р. Србији (Београд, Нови Сад, Гајдобра…) Не знамо има ли Граховаца друге нације и вјере осим Срба –православаца. Ако неко зна поузданије податке, или било какве друге опородици Граховац, молим да напише или да се јави на овај мејл..С поштовањем,Милош Граховац отац поријеклом из Лукавца-код Невесиња,рођен у Сарајеву,живим у Бања Луци.

  2. vojislav ananić

    ГРАХОВАЦ
    Граховци по Грахову

    Граховац је често презиме код Хрвата и код Срба. Свима им је заједничко што су поријеклом из Грахова, али је мало вјероватно да су сви међусобно крвно повезани.
    Драго Граховац из Сарајева нам пише да му се отац звао Марко, а дјед Мартин, те да је даљим поријеклом из села Рамљана у Лици. Према предању Граховци, су поријеклом из Црне Горе, гдје су некада живјела три брата и одатле због крвне освете побјегли. Један од браће се зауставио у Херцеговини и његових потомака Срба има данас у околини Невесиња. Други брат је стигао до Босне а, трећи до Лике. О потомцима другог брата, који се зауставио у Босни, не знају ништа. Од трећег брата који је стигао у Лику, разгранали су се Граховци, Хрвати у Рамљанима од којих је поријеклом и наш читалац. Поред горе наведеног у породици се чува нејасно сјећање на неког далеког заједничког претка, упамћеног по необичном имену Бољфе.
    Презиме Граховац је настало по томе што су породице које носе ово презиме поријеклом из Грахова. Најпознатији су Грахово у Црној Гори и Грахово у Босанској крајини. Поред тога Грахово је заселак на подручју Грачаца. Грахова Глава је заселак на рогатичком подручју. Код Огулина постоје засеоци под називом Граховци, а у околини Сарајева постоји истоимено село. Граховчићи је село у околини Травника. Граховљани је заселак Доње Субоцке код Пакраца. Граховац је често презиме и код Хрвата и код Срба. Свима им је заједничко што су поријеклом из Грахова али је мало вјероватно да су сви међусобно крвно везани. Било би потребно извршити теренска и архивска истраживања за сваку групу Граховаца посебно и тек након тога било би могуће установити могуће везе међу њима. Сматрамо вјероватним мишљење нашег читаоца да су Граховци поријеклом са црногорског Грахова. Ако је то тачно њихови преци су се вјероватно покренули на сеобу када су Турци заузели њихово подручје и кренули у освајања према сјеверозападу. Преци данашњих Граховаца би могли бити потомци сточара који су почетком XVI вијека насељени на подручју Грахова и Унца, те околних крашких поља, из Потарја, Пиве, Полимља и Горње Неретве. Били су укључени у турску мартолошку службу и као такви судјеловали су у војним походима, чак и до Крањске. То становништво је насељавано по Книнском и Скрадинском пољу, Буковини, Котарима и Приморју. Оно је било основа за сва каснија насељавања по Лици, а касније током XVIII, XIX и XX вијека и по Босанској крајини, Посавини, Славонији, па и Војводини.
    У складу са напријед реченим Граховци су се, селећи се из постојбине, могли задржавати на подручјима која су прелазили на свом путу до Приморја. Ако тако посматрамо ствари, дио предања у којем се каже да је један брат остао у Херцеговини, а други у Босни те да су њихови потомци данашњи Граховци по Босни и Херцеговини могло би се закључити да је у том сегменту то предање у основи вјеродостојно. Неспорно је да су се Граховци на личко подручје населили из Приморја. Налазимо их у Славонији у XVI и у Лици у XVII вијеку.
    Простор нам не дозвољава да наведемо гдје све данас има Граховаца на српскохрватском простору навешћемо само дио података који се односе на личко подручје с почетка овог вијека. Тада их је на ужем подручју, које интересује нашег читаоца било свега 44 куће и то у: Бунићу седам, Дубравама (Оточац) једна. Оточцу једна, Рамљанима 28, Сињу једна и Трнавцу (Кореница) шест кућа. Поред тога било је и Граховаца 28 кућа, и то у Павловцу 12, Врепцу шест и Завођу (Павловац) 10. Спомињање у породици необичног имена Бољфе у вези је са родом Бољфета чији носиоци су почетком овог вијека живјели у седам кућа у Компољу (Брлог), а који су се ту доселили из Покупља. Везе ова два рода могуће је установити тек након додатних теренских и архивских истраживања.

    ИЗВОР: ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, МИРОСЛАВ НИШКАНОВИЋ
    БАЊА ЛУКА – БЕОГРАД – САРАЈЕВО, 2001.

  3. Lazar Grahovac

    Moji Grahovci po priči starijih i nekih istraživanja vuku poreklo od prezimena Mandić. Ti Mandići su živeli u Hercegovini. Naime za vreme okupacije Turaka, vlast je imala običaj da zahteva seksualne odnose sa udatim ženama i još mnogo štošta što je urušavalo normalan život srpskog stanovništva. Moji preci su se dogovorili da pobiju predstavnike turske vlasti kad oni budu zahtevali odnose sa njihovim ženama što su uradili. Nakon ovoga oni su pobegli u Bosnu. Priča dalje kaže da su se oni razdvojili na 2 skupine, jednu koja je uzela prezime Sabljić, jer im je predvodnik nosio sablju i drugu koja je nastavila ka Drvaru. Tu drugu skupinu koja je stigla u Drvar, stanovnici su prozvali Grahovcima jer su dolazili iz pravca Grahovog polja. Još jedna interesantna stvar za Grahovce je da se na osnovu krsne slave može videti da li su u srodstvu. Krsna slava Grahovaca iz Drvara je Sveti Nikola.

    • Lazar Grahovac

      Mala ispravka samo, konsultovao sam se sa svojima ne znam zašto mi je u glavi bila Hercegovina, ali ti Mandići od kojih su postali moji Grahovci su ipak živeli u okolini planine Kozare, ovo ostalo sve i dalje stoji 🙂

  4. Da li neko zna porijeklo prezimena GRAHOVAC – GRAORAC iz sela Dragočaja nadomak Banja Luke ?

    • Лука Јелић

      С обзиром на крсну славу Граховаца из Драгочаја, највероватније од рода Малиновић/Радун из околине Босанског Грахова, или од рода Ињац са подручја Ливањског Поља.

  5. Војислав Ананић

    ГРАХОВАЦ (п). породице настањене у невесињским селима: Братач, Пирагићи, Горње Село, Биоград, Кошута и Батковићи. Старином су из Црне Горе – из Грахова и Кривошија. Потичу из различитих породица па им и крсне славе нису исте. За Граховце (Граовце) у Братаћу каже се да су старином “из Граова“. У Братаћ су дошли из Батковића и славе “Вратоломијевдан”, а прислужују Тројчиндан. У Пирагићима су, такође, из Граова од братства Андријашевића. Неко су вријеме живјели у Давидовићима (Билећа) и одатле прешли у Пирагиће. Славе Никољдан. И Граховци у Горњем Селу потичу од Андријашевића. Живјели су у Давидовићима и Лукавцу код Невесиња одакле су прешли у Горње Селп. Славе Ђурђевдан. Граховаца има и у Предграђу (Мостар). Доселили су из Мијатоваца (Невесиње). Славе Тројчиндан (59: 213,217.221,224, 226,235,244). Дедијер их наводи као два презимена: у Подграђу као Граховце, а у осталим мјестима као Граовце.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  6. U Novom Pazaru ima kolko znam po telefonskpm imeniku oko 10 porodica muslimana Grahovac

  7. Moja porodica po starini, živi u selu Čifluk, opština Šipovo, ima nas kolko znam 3 loze, i uglavnom slavimo Sv, Đorđa Tj. ĐURĐEVDAN, kolko znam drugi slave druge slave i nismo blizak rod,… Nekad davno istraživali se da smo došli iz Lukavca kod Nevesinja, a pre toga iz Kapinog Polja kod Nikšića, te da smo pre bili Ronići??