Бранковић, Драгишић, Зорић, Кецман, Ковачевић, Мајсторовић, Марјановић, Маринковић, Миљеновић, Мрђа
Село Крња Јела се збило на северо-западном окрајку Бравска, по искрченим планинским пропланцима. Већим делом је по странама, мањим делом силази у равницу, поље. До запада и севера сасвим је затворено планинским узвисинама, мање или више шумовитим. У том ланцу се истичу: Рисовача, Матијевача, Стражбеница па онда грмечки висови: Суви Врх, Мисије, Косијер, Омар, Дроњкуша. Мањи брег Чуњгер (1008. м.) био је некада преграда до југа. У новије време почела су га насеља заобилазити. Према истоку и југу отворен је видик. Сеоска се насеља ту надовезују на насеља села Смољане. Граница према Смољани установљена је врло неприродно за време агинских разграничавања. Село је разбијеног типа, просуто у неколико групица. Ширило се све новим и новим крчевинама, као што су: Крндија, Округлица, Огумача. И по самом имену види се, да је ово планинско село. Већи део села био је под шумом — црногорицом. Тек онај нижи део у равни одавно је без шуме. — Село је добило име од поточића Крње Јеле. А поточић се назвао тако, што је код његова извора давно некада била окрњена, прекинута јела. Око поточића су никла прва насеља. Доцније се размакла надаље, на друге стране.
Привреда и саобраћај. Њиве: Луке, Кућерине, Крндија,Брда, Клисина, Огумовача. — Ливаде: Бркљачке Долине и Почазбина у пољу. На планини: Таван, Крндија, Вршчић, Кетеништа. На Крндији има шест колиба. Ту буде стока од Ђурћевдана до Лучиндана и још мало даље, док не потроши сено и сламу. Једна кућа (Маринковић) стално је на Крндији. На Вршчићу и Кетеништима има по једна колиба. Један део чељади и стока буде тамо, други део код кућа. — Пашњаци: Стражбеница, Суви Врх, Чуњгер, Стаза, Матијевача, Клисина, Вршчић, Јеловац, Крагуљска Насланина — Дрва се довлаче иза Вршељка и иза Тавана. Сасвим су близу, тек километар удаљености. Ложи се смрчевина. Буковине нема никако. Дрва се вуку на влаци, кад је копница. а на саницама по снегу. Кола не могу у шуму, јер нема колских путева.
Воде. Једним делом села пролази у јесење и зимско време Ријека или Смољана. Преко лета јој се види само суво корито. Крња Јела извире испод Просине. Тече 600—700 метара и понире у Лукама. Љети пресањује одмах ниже извора. Извор Водица у Крндији тече којих 100 метара. У Кетеништима је „просала” кроза земљу па се ту губи. У пашњацима имају два бунара: Јасиковац у Стази и Јеловац под Стражбеницом. Вода им је жива, али су бунари врло запуштени. Служе као напојишта за стоку. — Млинарење: Од Лучиндана до Ђурћевдана меље се на Ријеци, где има дванаест малих млинчића. У остало доба меље се у Петровцу, Манастиру и Рипчу.
У поље и у Смољану иде неколико путева. Сасвим су рђави, непоравнати. Преко Стражбенице води пешачка стаза у Рашиновац, а преко Шаиновца у Петровац. У селу постоје три гробља.
Порекло и јакост породица. Насеља у Крњој Јели нису стара. Стари људи знају из причања својих дедова, да у Крњој Јели пре 150—200 година није било више од две куће: Бранковић и Мрђа. Већи део сеоског подручја тада је још запремала шума. Данас овде живе ове породице:
Драгишић — шест кућа. Славе Св. Стевана (27. дец.). Преселили овамо око 1873. г. из Смољане. Старином су из Плавна у Далмацији. Отуда стигли пре 100 година.
Бранковић — дванаест кућа. Славе Аранђеловдан. Најјача су породица у селу. Старином су и они из Далмације. Звали се Родићи. Кад су овамо доселили, један њихов укућанин — по имену Бранко — дуто кнезовао. По њему добију презиме Бранковић. Куће су им у једној хрпи, доста наблизу. овде су већ 150 година.
Мрђа — осам кућа. Славе Никољдан. Населили овде отприлике у исто време, кад и Бранковићи. И порекла су истог — из Далмације. Куће су им у ретку.
Маринковић — две куће (једна на Огумачи, једна на Крндији). Славе Мратин дан. Населили овамо из Жегара у Далмацији пре којих 100 година.
Мајсторовић — пет кућа на Огумовачи. Славе Св. Климента. Доселили доста давно, по свој прилици од Старог Мајдана. Кад су доселили, били католици. После примили православну веру. Називљу их „Маџари”. Тај је назив уобичајен за католике староседиоце у целој Босанској Крајини.
Ковачевић — пет кућа. Славе Никољдан. Населили пре којих 100 година по свој прилици из Лике (Мазина), као и остали Ковачевићи (у Ластвама, Дринићу и т. д).
Ковачевић — две куће. Славе Ђурђевдан. Старо им презиме Вукобрад. Био им неки од старих ковач, па се прозвали Ковачевићи. Доселили овамо око 1840. г. из Грахова.
Зорић — једна кућа. Слави Ђурђевдан. Приведен овамо пре 40-50 година из Криводола.
Кецман — пет кућа. Славе Св. Вартоломеја. Куће су им у хрпи. Овде су одавна. Но старији су од њих Бранковићи и Мрђе. Да ли су се оцепили од својих у Унцу или у Дринићу, па отуда овамо преселили, не зна се.
Миљевић — четири куће. Славе Св. Стевана (27. дец.) Доселили овамо из Жегара у Далмацији негде око 1850-60. г. Родбина су Маринковићима.
Марјановић — једна кућа. Славе Јовањдан. Доселили овамо из Смољане мало пре буне (1875. г.).
ИЗВОР: Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник 1925 XXXV
Коментари (0)