Branković, Dragišić, Zorić, Kecman, Kovačević, Majstorović, Marjanović, Marinković, Miljenović, Mrđa
Selo Krnja Jela se zbilo na severo-zapadnom okrajku Bravska, po iskrčenim planinskim proplancima. Većim delom je po stranama, manjim delom silazi u ravnicu, polje. Do zapada i severa sasvim je zatvoreno planinskim uzvisinama, manje ili više šumovitim. U tom lancu se ističu: Risovača, Matijevača, Stražbenica pa onda grmečki visovi: Suvi Vrh, Misije, Kosijer, Omar, Dronjkuša. Manji breg Čunjger (1008. m.) bio je nekada pregrada do juga. U novije vreme počela su ga naselja zaobilaziti. Prema istoku i jugu otvoren je vidik. Seoska se naselja tu nadovezuju na naselja sela Smoljane. Granica prema Smoljani ustanovljena je vrlo neprirodno za vreme aginskih razgraničavanja. Selo je razbijenog tipa, prosuto u nekoliko grupica. Širilo se sve novim i novim krčevinama, kao što su: Krndija, Okruglica, Ogumača. I po samom imenu vidi se, da je ovo planinsko selo. Veći deo sela bio je pod šumom — crnogoricom. Tek onaj niži deo u ravni odavno je bez šume. — Selo je dobilo ime od potočića Krnje Jele. A potočić se nazvao tako, što je kod njegova izvora davno nekada bila okrnjena, prekinuta jela. Oko potočića su nikla prva naselja. Docnije se razmakla nadalje, na druge strane.
Privreda i saobraćaj. Njive: Luke, Kućerine, Krndija,Brda, Klisina, Ogumovača. — Livade: Brkljačke Doline i Počazbina u polju. Na planini: Tavan, Krndija, Vrščić, Keteništa. Na Krndiji ima šest koliba. Tu bude stoka od Đurćevdana do Lučindana i još malo dalje, dok ne potroši seno i slamu. Jedna kuća (Marinković) stalno je na Krndiji. Na Vrščiću i Keteništima ima po jedna koliba. Jedan deo čeljadi i stoka bude tamo, drugi deo kod kuća. — Pašnjaci: Stražbenica, Suvi Vrh, Čunjger, Staza, Matijevača, Klisina, Vrščić, Jelovac, Kraguljska Naslanina — Drva se dovlače iza Vršeljka i iza Tavana. Sasvim su blizu, tek kilometar udaljenosti. Loži se smrčevina. Bukovine nema nikako. Drva se vuku na vlaci, kad je kopnica. a na sanicama po snegu. Kola ne mogu u šumu, jer nema kolskih puteva.
Vode. Jednim delom sela prolazi u jesenje i zimsko vreme Rijeka ili Smoljana. Preko leta joj se vidi samo suvo korito. Krnja Jela izvire ispod Prosine. Teče 600—700 metara i ponire u Lukama. Ljeti presanjuje odmah niže izvora. Izvor Vodica u Krndiji teče kojih 100 metara. U Keteništima je „prosala” kroza zemlju pa se tu gubi. U pašnjacima imaju dva bunara: Jasikovac u Stazi i Jelovac pod Stražbenicom. Voda im je živa, ali su bunari vrlo zapušteni. Služe kao napojišta za stoku. — Mlinarenje: Od Lučindana do Đurćevdana melje se na Rijeci, gde ima dvanaest malih mlinčića. U ostalo doba melje se u Petrovcu, Manastiru i Ripču.
U polje i u Smoljanu ide nekoliko puteva. Sasvim su rđavi, neporavnati. Preko Stražbenice vodi pešačka staza u Rašinovac, a preko Šainovca u Petrovac. U selu postoje tri groblja.
Poreklo i jakost porodica. Naselja u Krnjoj Jeli nisu stara. Stari ljudi znaju iz pričanja svojih dedova, da u Krnjoj Jeli pre 150—200 godina nije bilo više od dve kuće: Branković i Mrđa. Veći deo seoskog područja tada je još zapremala šuma. Danas ovde žive ove porodice:
Dragišić — šest kuća. Slave Sv. Stevana (27. dec.). Preselili ovamo oko 1873. g. iz Smoljane. Starinom su iz Plavna u Dalmaciji. Otuda stigli pre 100 godina.
Branković — dvanaest kuća. Slave Aranđelovdan. Najjača su porodica u selu. Starinom su i oni iz Dalmacije. Zvali se Rodići. Kad su ovamo doselili, jedan njihov ukućanin — po imenu Branko — duto knezovao. Po njemu dobiju prezime Branković. Kuće su im u jednoj hrpi, dosta nablizu. ovde su već 150 godina.
Mrđa — osam kuća. Slave Nikoljdan. Naselili ovde otprilike u isto vreme, kad i Brankovići. I porekla su istog — iz Dalmacije. Kuće su im u retku.
Marinković — dve kuće (jedna na Ogumači, jedna na Krndiji). Slave Mratin dan. Naselili ovamo iz Žegara u Dalmaciji pre kojih 100 godina.
Majstorović — pet kuća na Ogumovači. Slave Sv. Klimenta. Doselili dosta davno, po svoj prilici od Starog Majdana. Kad su doselili, bili katolici. Posle primili pravoslavnu veru. Nazivlju ih „Madžari”. Taj je naziv uobičajen za katolike starosedioce u celoj Bosanskoj Krajini.
Kovačević — pet kuća. Slave Nikoljdan. Naselili pre kojih 100 godina po svoj prilici iz Like (Mazina), kao i ostali Kovačevići (u Lastvama, Driniću i t. d).
Kovačević — dve kuće. Slave Đurđevdan. Staro im prezime Vukobrad. Bio im neki od starih kovač, pa se prozvali Kovačevići. Doselili ovamo oko 1840. g. iz Grahova.
Zorić — jedna kuća. Slavi Đurđevdan. Priveden ovamo pre 40-50 godina iz Krivodola.
Kecman — pet kuća. Slave Sv. Vartolomeja. Kuće su im u hrpi. Ovde su odavna. No stariji su od njih Brankovići i Mrđe. Da li su se ocepili od svojih u Uncu ili u Driniću, pa otuda ovamo preselili, ne zna se.
Miljević — četiri kuće. Slave Sv. Stevana (27. dec.) Doselili ovamo iz Žegara u Dalmaciji negde oko 1850-60. g. Rodbina su Marinkovićima.
Marjanović — jedna kuća. Slave Jovanjdan. Doselili ovamo iz Smoljane malo pre bune (1875. g.).
IZVOR: Petar Rađenović, Bjelajsko Polje i Bravsko, Srpski etnografski zbornik 1925 XXXV
Komentari (0)