Чампара

23. март 2012.

коментара: 1

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Војислав Ананић

    ЧАМПАРА (м,п), Чампаре (м), у Фатници (Билећа). Описујући Фатницу, Дедијер каже: “У Бачевици је живио некакав Чампара. Имао је два сина и кад их је једном спремио да чувају козе, удри вук на козе и свије их покоље, а дјеца побјегну. Један од њих некако дође у Стамбол (Цариград), поста паша, дође у Столац па нађе оца и мајку живе у Фатници и начини им цркву. Звао се Панџа-паша. Од њега нико жив не остане, те послије његове смрти имање му купи Шарић из Стоца” (59:18д). Забиљежен је и податак да су двојица браће из Доње Бачевице у Фатници прешли на ислам. Један од њих је поменути Панџа-паша. Браћа су подигли кулу у Доњој Бачевици “чије су зидине још видљиве”. Мајци су, за спомен, подигли цркву Св. Спаса. 1642. године, на Каменичкој Главици. Испред врата цркве “данас је гроб њихове мајке” (71:29). Чампаре су живјеле у Градцу и Кули (Гацко). Поријеклом су од Хаџајлића, а по неким од Ћорлија са Степена. Презиме су добили по томе што је неког њиховог претка “очампарао” медвјед (147:600). Чампара има и у Мостару. Чампаре (п) су у Биограду (Невесиње). Доселили су из Требиња “због турског зулума” (59:224). У доба Херцеговачког устанка (1875-1878) један од барјактара Доњоневесињског батаљона био је Ристо Чампара, погинуо 1876. године (196:131).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.