Čampara

Jedan komentar

1. 19. oktobar 2018. u 08:08

   Vojislav Ananić

   ČAMPARA (m,p), Čampare (m), u Fatnici (Bileća). Opisujući Fatnicu, Dedijer kaže: “U Bačevici je živio nekakav Čampara. Imao je dva sina i kad ih je jednom spremio da čuvaju koze, udri vuk na koze i svije ih pokolje, a djeca pobjegnu. Jedan od njih nekako dođe u Stambol (Carigrad), posta paša, dođe u Stolac pa nađe oca i majku žive u Fatnici i načini im crkvu. Zvao se Pandža-paša. Od njega niko živ ne ostane, te poslije njegove smrti imanje mu kupi Šarić iz Stoca” (59:18d). Zabilježen je i podatak da su dvojica braće iz Donje Bačevice u Fatnici prešli na islam. Jedan od njih je pomenuti Pandža-paša. Braća su podigli kulu u Donjoj Bačevici “čije su zidine još vidljive”. Majci su, za spomen, podigli crkvu Sv. Spasa. 1642. godine, na Kameničkoj Glavici. Ispred vrata crkve “danas je grob njihove majke” (71:29). Čampare su živjele u Gradcu i Kuli (Gacko). Porijeklom su od Hadžajlića, a po nekim od Ćorlija sa Stepena. Prezime su dobili po tome što je nekog njihovog pretka “očamparao” medvjed (147:600). Čampara ima i u Mostaru. Čampare (p) su u Biogradu (Nevesinje). Doselili su iz Trebinja “zbog turskog zuluma” (59:224). U doba Hercegovačkog ustanka (1875-1878) jedan od barjaktara Donjonevesinjskog bataljona bio je Risto Čampara, poginuo 1876. godine (196:131).

   Izvor: Risto Milićević – Hercegovačka prezimena, Beograd, 2005.

   Odgovori