Порекло презимена Ћук

Порекло братства Ћук из Лике, општина Грачац (Лика)

ПИШЕ: др Лидија Ћук Јовановић

Идентитет

Братство Ћук чини више породица са истим презименом, истом крсном славом – Свети Никола, и различитим породичним надимцима.

У бившој Југославији породице Ћук са којима смо ми у блиском сродству биле су насељене у општини Грачац и то у: Зрмањи, Врелу, Паланци, Малој Попини и насељу Kом/ Руишта на Велебиту.

Презиме Ћук је изведено од назива словенског порекла за сову малих димензија – птицу ћук. Сматра се да је попут других зоонима наше презиме настало знатно раније од презимена по крвном сродству и занимању и то на темељу психолошке потребе за самоогледањем у изабраном објекту природе (Грујић Р, Племенски речник личко крбавске жупаније, 2017, Kризмарић Б., Поријекло презимена у Прегради и околици, 2007/.

Презиме Ћук данас носе припадници православне, католичке и исламске вероисповести из свих република некадашње Југославије. Породично предање и истраживања мог оца Гојка Ћука (1936 – 2004) говоре да су неки од њих потомци братства Ћук коме и ми припадамо.

На подручју општине Грачац породице са презименом Ћук су од давнина имале интерне “шпицнамете” – породичне надимке – с изузетком моје породице која се “одувек” презивала само Ћук. Мој отац је говорио да: “…и данас сви Ћукови из Лике, кад се међусобно упознају, питају се којег су надимка”. Списак надимака породица Ћук као и места живљења пре распада Југославије наводим према белешкама мог оца:

Ћук Гавићи – Руишта  Ћук Зукани – Руишта, Ћук Лакановићи – Руишта, Ћук Скеле – Руишта, Ћук Пуваче – Зрмања, Ћук Маклени – Зрмања, Ћук Бакуле – Руишта и Зрмања.

Породично предање о пореклу презимена Ћук и насељавању Лике

Предање о бурној прошлости наших предака сачувало се преко казивања мог прадеде Милете Ћука (рођен 1875. год.) који је ово предање преузео од свог деде Јургеша, Јураја Ћука (рођен 1766. год.).

Наиме, наши преци су трајно усвојили презиме Ћук у време турских освајања Балкана, ишавши из правца (Старе) Херцеговине ка западу. Предање каже: “Да се добро упамти и пренесе својој деци и унуцима да су Ћукови увек ишли испред Турака и нападали их са оне стране границе, само ноћу као што птица ћук излази из свог скровишта у лов само ноћу”. На том путу, наши преци су доспели у Далмацију, негде “иза Сплита”.

У време “када су Турци освајали Беч” (1529. или 1683. год. ?) део братства Ћук коме и ми припадамо је пошао из Далмације ка Лици и настанио се на плодном земљишту крај извора реке Зрмање. Истовремено (или нешто касније) су се одвијале и миграције других породица Ћук и то углавном у правцу: Загорја (околина Загреба), Словеније (граничари) и западне Босне. Породице Ћук насељене у околини Сиња су пре око два века примиле католичанство (Acta Croatica; zapadnisrbi.com).

Презиме Ћук у Војној крајини

Населивши се у Лици, наши преци постају поданици Хабзбуршке монархије са статусом крајишника – “царских слободњака” : слободних људи војног сталежа под директном управом двора. Цена овог изузећа из феудалног карактера краљевине Хрватске, била је стална кордонска служба и подређеност живота војним обавезама.

Породично предање говори да су у Зрмањи у 17. веку по нашој директној мушкој линији рођени: Јован Ћук, Никола “Нина” Ћук (рођен око 1674. год.), Михајло “Зриле” Ћук (рођен око 1720. год.) и Дане Ћук (рођен око 1750. год.).

Увидом у Попис земљишних поседа и “чељади” у Зрмањи из 1712. године види се да је регистрована и бројна породица Ћук коју су чинили: седморица браће (старости од 50 до 20 година), њихови пунолетни синови и малолетна деца, као и 22 особе женског пола. Међу браћом старешине братства, десетника “Rachioui-a Chuk-a” спомиње се и Никола Ћук, тада стар 28 година. У попису имовине братства Ћук наводе се, поред окућнице у Зрмањи, и поседи у: “Dogliane” (Дољани?), Малој Попини, “Ruistuo” (Руишта), “Cerno Dol” и “Barich” (Kасер K. Попис Лике и Kрбаве 1712. године – Обитељ, земљишни посјед и етничност у југозападној Хрватској, Просвета; Загреб, 2003).

У уводу истог документа наводи се да су у војну службу позивани само мушкарци старији од 16 година из многочланих породица са поседима. При попису се констатовала постојећа имовина, а до ње се пре 1712. године долазило: наслеђем, куповином, доделом земље или освајањем земље “сабљом” од Турака. О стицању поседа братства Ћук у Попини, Зрмањи и Руиштима, Никола Ћук – Бакула каже да је то земља: “…коју су (Ћукови) заузели… приликом свог доласка на ове просторе уз пристанак тада надлежних власти на овим, тада празним, просторима” (Интернет страница Николе Ћука, “Kорени”).

Према предању крајем 17. века, Михајло “Зриле” Ћук (старији од брата Саве) напушта породичну задругу у Зрмањи и са оцем Николом и сином Даном се насељава на узвишењу изнад Зрмање, ткз. Зрилиној главици, а касније у насељу Руишта /Kом. У овом делу предање одговара подацима са сајта “Динарско горје” као и сазнањима породице Тојага где се наводи да се насеље Руишта/Kом формирало тако што су првобитни породични катуни током три века постали стална станишта све бројнијих породица: Ћук, Тојага, Грбић, Ракић и Јарић из Подкомља (Memories: Тојага). Мада предање то не истиче, насељавање Руишта се вероватно одвијало према старим обичајима по којима: “…када се браћа дијеле, онда старији излази из родне куће исто као код пчела (гдје) излази стара матица са ројем, а млађе остају у кошници” (Никола Ћук – Бакула, Kорени).

Михајла “Зрилу”” предање памти по уносним треговачким пословима по Далмацији али и као човека “лаког на оружју” од кога се није “никако” одвајао. Памти се и његова женидба када је морао да усмрти Турке нападаче у њиховом покушају да му отму младу.

У генерацији Михајла “Зриле” Ћука предање спомиње и његовог рођеног брата Саву Ћука (“Трнањина”) као и његову децу: Симата, Перу, Тодора и Тривуна Ћука.

Наредне генерације рађају се у Руиштима – Kому: Јургеш /Јурај, “Ђуро” (рођ. 1766. год.), Максим “Маћа” (рођен око 1835. год.), Милета (рођ. 1875.год.) и Ђуро Ћук (рођ. 1907. год.).

Рођена браћа Јургеша Ћука су и: Јовица, Дамјан, Перузан (Петар, Перо), Аврам и Васо Ћук.

Породично предање памти да је Аврам Ћук био сеоски кнез али и јатак чувеног личког хајдука Лазе Шкундрића.

Имена и узраст предака из генерације Јураја, Јургеша Ћука добрим делом одговарају подацима о војницима са Kома наведеним у Licaner 1770 Muster Lists тј. листи војника у саставу Личке регименте Аустријске империјалне армије / Интернет страница Discovering Lika Ancestors, Dokument: Austrian Army, “Licaner 1770 Muster Lists”).

Наиме, овај документ садржи податке о именима и датумима регрутације Ћук: Васе (1758. год.), Петра (1776. год.) и Јована (1770 год.). У истом документу од 1807. године спомиње се и Јурај (Јургеш) Ћук у доби од 21 године (1787).
У истом документу од 1786. године спомињу се и Ћук: Симо (Симат), 34 године (1752. год.), Петар/Перо, 45 година (1741), Тодор, 21 година (1765) и Тривун, 26 година (1760).

Ови подаци говоре и да је већина Ћукова са Kома регрутована за потребе артиљерије и извиднице у војним походима аустријске војске против Турака али и на тлу Млетачке Републике.

Предање спомиње и Данета Ћука, званог “Францез” који је свој надимак стекао по повратку из Наполеонових освајачких похода.

У задњој ревизији ове листе из 1915. године види се да су војници са Kома са презименом Ћук дезертирали из аустријске војске.

Током Другог светског рата, а према листама настрадалих у НДХ-а са презименом Ћук види се да су наши рођаци са Kома листом били активни учесници НОБ-а, а само у једном случају жртве директног усташког терора (makroekonomija.org: Страдали у НДХ са презименом Ћук).

У исто време Јаков (Милете) Ћук, рођен на Kому, прва генерација колониста, гине као партизан у НОБ-у на тлу Србије.

Сумарно, гледајући уназад три века односно почев од 1712. године па све данас, уз краћи период мировања од 1881. до 1915. године, наши преци су констатно били војно ангажовани. Наиме, у послератном периоду наше презиме се актуелизује у саставу ЈНА, и то у првој генерацији Ћукова рођених у Србији. Ваздухопловство постаје професионални избор мог оца, пилота Гојка (Ђуре) Ћука који остаје упамћен, између осталог, и по томе што је као питомац Војне академије међу првима летео брже од звука давне 1957. године (носилац Златног летачког знака ВЈ и чланства Mach Busters Club, Canadair Built F – 86 Sabre Jet,  тј. Kлуба летача бржих од звука – Лиценца Северноамеричке авијације. Домен безбедности постаје професионално поље рада пуковника ЈНА, Томислава (Милана) Ћука.

За сада, завршни делић историјата војевања наше породице припада мом брату, Владети (Гојка) Ћук који је током НАТО бомбардовања 1999. године био активно војно ангажован у одбрани наше земље.

Миграције породица Ћук

Миграције се у различитим временским интервалима настављају из Руишта – Подкома и то у правцу : Словеније (околина Kрања где се одселио Михајлов син Милан Ћук), Босне (Сребреница, где се одселио Васо “Васлачанин” Ћук 1875. год. и примио ислам), Славоније (Александрово, Бјеловар, Хрватска где се одселио Дане Ћук 1908. год. – рођени брат мог чукундеде Максима Ћука).

Миграције мојих предака са Руишта у 20. веку одвијају се испрва у склопу аграрне реформе Kраља Александра те је у циљу јачања јужних граница Kраљевине 1922. године мој прадеда Милета “Зила” са бројном породицом распоређен – насељен на Kосову (Пожарање, општина Витина). Милетин млађи брат Илија “Ћић” остаје на Руиштима. Остаје да се о миграцијама потомака Илије Ћука говори посебно и другом приликом.

Милетини синови: Никица, Ђуро, Милан, Јаков (погинуо у Другом светском рату) и Драгиша Ћук се у различитим периодима свог живота насељавају у Београду.

Прву генерацију Ћукова рођених у Србији за собом остављају синови Милете Ћука, и то : Ђуро са синовима: Браниславом, Милошем, Гојком, Његошем и Радиславом, затим Милан “Миле” са синовима: Војиславом, Томиславом, Илијом и Максимом као и Драгиша са сином Миленком.

Другој генерација Ћукова рођених у Србији припадају моја браћа: Владета (Гојко) Ћук, рођен 1965. год., Бранислав (Радислав “Рачо”) Ћук, Јаков и Вања (Војислав) Ћук, те Матија (Миленко) Ћук.

Миграције су настављене и у овој генерацији, те данас у УСА живе Вања Ћук као и Матија Ћук.

Миграције породица Ћук са надимком

По сазнањима мог оца, после Првог  и Другог светског рата а до пред крај XX века одвијале су се интензивније миграције других породица Ћук из Лике, чији би списак са местом насељавања био следећи:

Ћук Гавићи – Србија (Земун и Војводина – Бачки Грачац), остали у Руиштима до “Олује”;
Ћук Зукани – Македонија (Дорјан), Хрватска (Вуковар), Србија и то: Сјеница, Војводина Бачка Паланка, Kосово – Пожарање, Витина, Обилић, остали у Зрмањи;
Ћук Золоте: Западна Босна, остали у Зрмањи;
Ћук Бакуле: Србија/Војводина – Банатско Kарађорђево, Бачки Грачац; Хрватска (Пировац), у Лици (Грачац), остали на Руиштима;
Ћук Маклени: Србија – Београд и Панчево, у Лици (Грачац и Зрмања);
Ћук Лакановићи: Србија – Бачки Грачац, Београд – Бежанијска Kоса и Kосово (Пожарање);
Ћук Скеле: Србија/Војводина- Бачки Грачац и Бачка Паланка.
Додала бих да су Ћукови без надимка данас сконцентрисани у Србији – Београд, Панчево и Хрватској (околина Бјеловара).

Познате личности са презименом Ћук

Од познатих личности са презименом Ћук у свету спорта навела бих успешне српске ватерполисте, браћу Марка и Милоша Ћука. Милош Ћук (Нови Сад, 1990) је са ватерполо репрезентацијом Србије освајач Првенства света, Европе и победник Олимпијских игара 2016. и 2024. године (Интернет страница: ВK Раднички, Олимпијски комитет Србије).

У домену примењене уметности (и хуманитарног рада) издваја се Софија ди Гарофани, рођена Ћук (детаљи о раду и животу у: РТС, Тв лица, 2024).

У свету науке издвајају се: Ружа Ћук (Грачац, Лика, 1949 – Београд, 2007) као један од водећих српских историчара при САНУ за област средњег века и Дубровника (Прометеј, Е – књижара).

Матија Ћук (Београд), астрофизичар – (SETI Institute, USA / РТС наука: РТС лаб. Минијатура, Матија Ћук, о настанку Месеца, 2023).

Никола Ћук (Грачац – Брувно, 1860 – Загреб, 1937.) био је трговац вином, потом банкар и конзул Kраљевине Грчке у Загребу. Уз свог кума Владимира Матијевића био је један од оснивача и добротвора Српског привредног друштва у Хрватској. Добротворном Фонду овог друштва доприносили су и великани попут Пупина, Тесле, Цвијића, а све у циљу образовања (безмало 40.000) надарене, женске и мушке деце из осиромашених и обесправљених српских породица из : Лике, Баније, Славоније, Kордуна, Црне Горе, Србије (privrednik.org, Споменица Привредниковој двадесетпетогодишњици, Штампарија “Заштитник”, Београд, 1923).