Вукосављевић
Хаплогрупа: I2a DS род Никшића
Порекло: Јежевица, Чачак, Србија
Крсна слава: Лучиндан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
15. април 2018. у 17:55
НВук
Тестирани Вукосављевићи из Јежевице са славом Лучиндан у овом селу бораве отприлике од 1878, односно ту су се населили непосредно након завршетка Српско-турског рата 1877-78. У Јежевицу су се доселили из Љепојевића, села које се данас налази у источном делу општине Нова Варош, испод планине Јавор. Наврдеда тестираног, Аврам Вукосављевић (1817-1897.) је у Јежевицу дошао са сином Миладином (1861-1941.); обојица су сахрањени на јежевичком сеоском гробљу. Из Љепојевића су избегли јер је било у центру ратних збивања (најважнија битка Јаворског рата, Битка на Калипољу, се одиграла у атару тог села), као и због тога што је мировним уговором остало у Турској (додуше на самој граници), а српско становништво тог краја је било проказано својим учешћем у српској војсци током рата. Аврам Вукосављевић из Љепојевића је забележен као приложник манастира Милешеве 1873. године, исте године и из истог села су уписани и следећи Вукосављевићи као приложници – Радојко, Радош и Лука; могуће је да су они били рођена браћа или браћа од стричева Авраму. Поред Јежевице, Вукосављевића са славом Лучиндан а пореклом из Љепојевића има и у селу Рогачи (општина Лучани, драгачевски крај, дошли у исто време у то село кад и преци тестираног у Јежевицу) и у Балуги Трнавској (дошли половином 19. века):
https://www.poreklo.rs/2013/04/09/poreklo-prezimena-selo-roga%C4%8Da-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/
https://www.poreklo.rs/2013/08/16/poreklo-prezimena-selo-baluga-trnavska-%C4%8Da%C4%8Dak/
Миладинов син, прадеда тестираног Милутин (1905-1982.) је имао брата Јована који је у периоду између два светска рата био учитељ у јежевичкој основној школи и брата Младена који је током Другог светског рата био активни сарадник НОП-а; ухваћен је од четника и предат Немцима 28.12.1941. који су га послали у бањички логор, а затим је пребачен у Норвешку на принудни рад 24.04.1942. где је преминуо у октобру 1943; посмртни остаци му се и даље налазе у Норвешкој. Милутин је рат провео у Немачкој у заробљеништву у које је допао током Априлског рата; током заробљеништва је боравио код сеоских домаћина на једној фарми. Милутинов син а деда тестираног Велиша (1931-1998.) се као младић, у првим послератним годинама, преселио за Београд заједно са братом Милошем. Иначе је чукундеда тестираног Миладин имао барем једног брата под именом Вујо, који је имао сина Танаска.
У чланку “Исељени Никшићи” аутора Радоја М. Ускоковића из 1924. године се може наћи податак да су се Вукосављевићи у подјаворски крај доселили око 1690. године (током Прве сеобе Срба) из Лукова код Никшића и да им је раније презиме било Мариновић; Вукосављевићи су припадали знаменитом братству Војводића, из којег су се бирале војводе никшићког племена и који припадају подгрупи Никшића-Требјешана (по брду Требјеси код Никшића где су више векова били настањени):
https://www.poreklo.rs/2013/07/14/iseljeni-nik%C5%A1i%C4%87i/
Мариновићи су настањени у Љепојевићима и оближњем селу Буковик, што се види и по приложницима манастиру Милешеви из 1873. године – уписани су Петко Мариновић из Љепојевића и Милован, Милисав, Милинко и Нешко Мариновић из Буковика. Поред њих, сродници Вукосављевића би требало да буду и Нешовићи и Пјевчевићи из Љепојевића; Љубомир Павловић у својој необјављеној књизи “Стари Влах” наводи Нешовиће са 4 куће у Љепојевићима (слава Лучиндан) и везује их са Пјевчевићима без навођења славе и броја кућа, док Вукосављевиће не спомиње иако они и дан-данас живе у Љепојевићима:
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2649.0
12. јануар 2025. у 23:10
Slavisa Vukosavljevic
Nemam mnogo podataka o poreklu mog prezimena Vukosavljevic, narocito kad sam sad procitao da ovi iz okoline Cacka slave Svetog Luku sto bi znacilo da oni nisu iz plemena Drobnjak. Ono sto se prenoslilo sa generacije na generaciju, a ostalo je u secanju, jeste da poticemo iz plemena Drobnjak sto delom dokazuje i krsna slava koju slavimo-Djurdjevdan. Na krajnji sever Kosova smo dosli migracijama iz okoline Savnika, preko okoline Novog Pazara do Ibarskog Kolasina i na kraju u opstinu Leposavic. Iako naseg prezimena nema na spisku prezimena koja pripadaju plemenu Drobnjak, potpuno je izvesno da poticemo od Drobnjaka. Znam jos drugacijih prezimena (na primer Kompirovic) kojih nema na spisku, koji za sebe tvrde da nesumnjivo poticu od Drobnjaka i takodje slave Djurdjevdan.
24. април 2025. у 12:11
Suzana
Moje devojacko prezime je Vukosavljevic. Svi Vukosavljevici koje ja poznajem od kojih sam potekla su sa Kosmeta, tacnije Dren, Leposavic i Lesak. Nemam podake o poreklu prezimena , avolela bih da znam.