Порекло презимена Вукосављевић

4. март 2012.

коментара: 1

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ВУКОСАВЉЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Вукосављевић

Хаплогрупа: I2a DS род Никшића

Порекло: Јежевица, Чачак, Србија

Крсна слава: Лучиндан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. НВук

    Тестирани Вукосављевићи из Јежевице са славом Лучиндан у овом селу бораве отприлике од 1878, односно ту су се населили непосредно након завршетка Српско-турског рата 1877-78. У Јежевицу су се доселили из Љепојевића, села које се данас налази у источном делу општине Нова Варош, испод планине Јавор. Наврдеда тестираног, Аврам Вукосављевић (1817-1897.) је у Јежевицу дошао са сином Миладином (1861-1941.); обојица су сахрањени на јежевичком сеоском гробљу. Из Љепојевића су избегли јер је било у центру ратних збивања (најважнија битка Јаворског рата, Битка на Калипољу, се одиграла у атару тог села), као и због тога што је мировним уговором остало у Турској (додуше на самој граници), а српско становништво тог краја је било проказано својим учешћем у српској војсци током рата. Аврам Вукосављевић из Љепојевића је забележен као приложник манастира Милешеве 1873. године, исте године и из истог села су уписани и следећи Вукосављевићи као приложници – Радојко, Радош и Лука; могуће је да су они били рођена браћа или браћа од стричева Авраму. Поред Јежевице, Вукосављевића са славом Лучиндан а пореклом из Љепојевића има и у селу Рогачи (општина Лучани, драгачевски крај, дошли у исто време у то село кад и преци тестираног у Јежевицу) и у Балуги Трнавској (дошли половином 19. века):

    https://www.poreklo.rs/2013/04/09/poreklo-prezimena-selo-roga%C4%8Da-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

    https://www.poreklo.rs/2013/08/16/poreklo-prezimena-selo-baluga-trnavska-%C4%8Da%C4%8Dak/

    Миладинов син, прадеда тестираног Милутин (1905-1982.) је имао брата Јована који је у периоду између два светска рата био учитељ у јежевичкој основној школи и брата Младена који је током Другог светског рата био активни сарадник НОП-а; ухваћен је од четника и предат Немцима 28.12.1941. који су га послали у бањички логор, а затим је пребачен у Норвешку на принудни рад 24.04.1942. где је преминуо у октобру 1943; посмртни остаци му се и даље налазе у Норвешкој. Милутин је рат провео у Немачкој у заробљеништву у које је допао током Априлског рата; током заробљеништва је боравио код сеоских домаћина на једној фарми. Милутинов син а деда тестираног Велиша (1931-1998.) се као младић, у првим послератним годинама, преселио за Београд заједно са братом Милошем. Иначе је чукундеда тестираног Миладин имао барем једног брата под именом Вујо, који је имао сина Танаска.

    У чланку “Исељени Никшићи” аутора Радоја М. Ускоковића из 1924. године се може наћи податак да су се Вукосављевићи у подјаворски крај доселили око 1690. године (током Прве сеобе Срба) из Лукова код Никшића и да им је раније презиме било Мариновић; Вукосављевићи су припадали знаменитом братству Војводића, из којег су се бирале војводе никшићког племена и који припадају подгрупи Никшића-Требјешана (по брду Требјеси код Никшића где су више векова били настањени):

    https://www.poreklo.rs/2013/07/14/iseljeni-nik%C5%A1i%C4%87i/

    Мариновићи су настањени у Љепојевићима и оближњем селу Буковик, што се види и по приложницима манастиру Милешеви из 1873. године – уписани су Петко Мариновић из Љепојевића и Милован, Милисав, Милинко и Нешко Мариновић из Буковика. Поред њих, сродници Вукосављевића би требало да буду и Нешовићи и Пјевчевићи из Љепојевића; Љубомир Павловић у својој необјављеној књизи “Стари Влах” наводи Нешовиће са 4 куће у Љепојевићима (слава Лучиндан) и везује их са Пјевчевићима без навођења славе и броја кућа, док Вукосављевиће не спомиње иако они и дан-данас живе у Љепојевићима:

    https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2649.0