Порекло презимена, село Балуга Трнавска (Чачак) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Балуга, град Чачак. Према истраживању Мирослава Мила Мојсиловића и Радована М. Маринковића објављеном у Чачанском гласу 18. марта 1983 Порекло становништва села Балуга, град Чачак. Према истраживању Мирослава Мила Мојсиловића и Радована М. Маринковића објављеном у Чачанском гласу 18. марта 1983 Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Балуга Трнавска (Чачак)

Порекло презимена, село Балуга Трнавска (Чачак)

Порекло становништва села Балуга, град Чачак. Према истраживању Мирослава Мила Мојсиловића и Радована М. Маринковића објављеном у Чачанском гласу 18. марта 1983. године. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић.

 

По свој прилици, Балуга (Заблаћка) је старо насеље. Помиње се у турским дефтерима из 1476. и каснијих година као Карача или Карачица. Тек 1725. године помиње се као Балуга у којој је чардак са домаћом милицијом аустријске Краљевине Србије. Године 1820/21. село је имало 25 кућа, 26 пореских и 47 арачких глава. Овде је 1951. евидентиран 731 становник.

Становништво је у целини досељеничко. Најстарији су, по нашим проучавањима, „пали“ на ове баштине после средине XVIII века.

Најстарији родови су: Доловци, Ћорићи, Марићи, Вукосавићи…

Ћорићи (13 кућа) су досељени из села Буне на ушћу реке Буне у Неретву средином XVIII века.

Доловци (9 кућа) су стигли из Долова, некако у исто време.

Марићи (5 кућа) су досељени незнано откуда.

Вукосавићи (3 куће) су стигли пред крај XVIII века из Црне Горе.

Јовановићи I (2 куће); Досељени из Санџака 1809. године, а даљим пореклом су из Црне Горе.

Вуловићи – Рбине (3 куће) не знају за своје даље порекло.

Мојсиловићи (6 кућа) су дошли из Љепојевића средином XIX века.

Николићи (1 кућа) су досељени из Прислонице око 1860.

Вукосављевићи (2 куће) су стигли из Љепојевића средином XIX века.

Радовановићи (1 кућа) и Петронијевићи (4 куће) су род. Дошли су из Пријевора код Чачка после 1850, а даљим пореклом су из Плава.

Поповићи (4 куће); Из Крстаче (Стари Влах) средином XIX века.

Томићи (3 куће) су из Високе код Ариља стигли око 1870. године.

Живковићи I (1 кућа) су 1885. дошли из Српског Итебеја у Банату.

Јаковљевићи I (7 кућа); Влајко се 1895. привенчао из Вапе у Ћориће.

Стевановићи I (1 кућа); Из Горачића (Драгачево) пре првог светског рата.

Албићи (3 куће); Из Бањице дошли 1900. године.

Пауновићи (25 кућа); Из Брезове после 1900. године.

Мајсторовићи (2 куће); Из Вапе после 1900. године.

Вучићевићи (4 куће); Из Трешњевице пре првог светског рата.

Вулићевићи (4 куће); Досељени из околине Сјенице пред први светски рат.

Ружичићи (5 кућа); Из Горачића (Драгачево) пре првог светског рата.

Радосављевићи (3 куће); Прешли из Вапе пред први светски рат.

Шекељићи (4 куће); Из Брезове дошао Миливоје одмах после првог светског рата на имање које је купио од Панта Главоњића из Горачића.

Стишовићи (7 кућа); Из Брезове пред први светски рат.

Калушевићи (1 кућа); Из моравичког краја првог светског рата.

Иконићи (3 куће); Дошли из Бањице после 1912.

Дробњаковићи (1 кућа); Из Бањице после 1925, а даљим пореклом су из Дробњака.

Јаковљевићи II (2 куће); Из Сивчине између два светска рата.

Ђокићи (1 кућа); Из моравичког краја између два светска рата.

Ћумуровићи (1 кућа); Припузи из Гуче на Ружичића имању после 1930. године.

Вуловићи II (1 кућа); Из Брезове после 1930. године.

Илићи (2 куће); Из Котраже после другог светског рата.

Стевановићи II (1 кућа); Досељени из моравичког краја после другог светског рата.

Страњанчевићи (1 кућа); Из Губереваца после 1950.

Драмлићи (1 кућа); Припузи из Виљуше у Мојсиловићима после 1950.

Стамболићи (2 куће); Из Брезове после 1950. године.

Тодосијевићи (1 кућа); Из Трнаве 1960. године.

Марковићи (1 кућа); Из Девића 1963. године.

Живковићи II (1 кућа); Из Трнаве после 1950. године.

Дмитрићи (1 кућа); Из Белог Камена (Драгачево) после 1945.

Борисављевићи (1 кућа); Из моравичког краја после 1955.

Розгићи (1 кућа); Из Осонице 1960.

Баковићи (1 кућа); Из моравичког краја 1968. године.

Курћубићи (3 куће); Једни из Кукића пре другог светског рата, а други из Брезове после 1960. године. Један су род.

Јовановићи – Макање (1 кућа); Из Брезове после 1960.

Јоксићи (1 кућа); Из Јежевице после другог светског рата.

Димитријевићи (1 кућа); Из Куманице код Ивањице после 1950.

Лазаревићи (1 кућа); Припузи у Доловцима после 1950.

Мирковићи (1 кућа); Припузи у Марићима после 1950.

Боровићи (3 куће); Из Бањице после 1945. године.

Батаковићи (3 куће); Из Брезове после 1965.

Вујашевићи (2 куће); Из Брезове после 1965.

Катићи (1 кућа); Живе као припузи у Калушевићима после 1950.

Стефановићи I (1 кућа); Из Брезове после 1950.

Стефановићи II (1 кућа); Из Виљуше после 1950.

Никетићи (1 кућа) су досељени из моравичког краја после 1955. године.

 

У Балугу (Заблаћку) и данас су интензивна досељавања. Посебно из Драгачева и моравичког краја.

 

ИЗВОР: Истраживање Мирослава Мила Мојсиловића и Радована М. Маринковића објављено у Чачанском гласу 18. марта 1983. године. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top