За многе важне кућне послове је потребно припремити топлу воду. Свеједно да ли је у питању прање веша, кување или купање, вода је морала да се загреје. Током хладних месеци се и грејало.
Једини начин да се наведено спроведе је био да се ложи, дрво или угаљ, што ће последично оставити пепео, којег је потребно очистити.
Оџачари (или димничари) се баве тим важним послом. Може се претпоставити да им је посао у приземним кућама био лакши него у вишеспратним зградама које су се од краја XIX века брзо умножавале у Београду.
Оџачари уобичајено носе црне униформе и обавезно су опремљени четком на дугачкој сајли, која им је основно средство за рад.
Сматрало се да сретање оџачара значи срећу, и било је потребно заврнути једно дугме у круг.
Оџачара није било много у Београду, а у старим матичним књигама рођених (као очеви или кумови) или венчаних (као младожење или кумови) се помињу ови:
Црква Светог Марка
рођени
Алекса Дебељевић, Коста А Лист, Сима Бркић, Никола Михаиловић, Радмило Симић
венчани
Фердинанд Хауер, Алекса Дебељевић
Вазнесенска црква
рођени
Милан Алексић, Ламберт Клузачек, Милош Николић, Албин Станислав, Алекса Дебељевић, Сима Бркић, Ђорђе Дебељевић, Драгиша Алексић
венчани
Станислав Албини, Витомир Димитријевић, Богосав Лазић, Антоније Јовановић, Богосав Лазић, Сима Бркић, Ламбра Клузачек, Ђока Дебељковић, Драгиша Алексић, Андрија Трифуновић
Светог Александра Невског
рођени
Коста Лист, Алекса Дебељевић, Риста Милишић, Никола Михаиловић, Радмило Симић
венчани
Ђорђе Гавриловић, Риста Милишић, Коста А Лист
Светог Саве
рођени
Станислав Албин, Алекса Дебељевић, Ђорђе Миленковић, Драгиша Алексић, Сима Бркић, Ђорђе Дебељевић, Драгиша Алексић
венчани
Драгиша Алексић
Извор: матичне књиге рођених и венчаних цркава Светог Марка, Вазнесенске, Светог Александра Невског и Светог Саве, у Београду
Коментари (0)