Prezime Depalo prisutno je u Novim Karlovima, Sremskim Karlovcima i u Staparu.
Prema kazivanju informatora Nikole Depala, rođenog 1915. godine u Novim Karlovcima (od Drugog sv. rata stanovnik Sremskih Karlovaca), porodica Depalo došla je u Sase za vreme Arsenija Čarnojevića kao Jovanovići. Bilo ih je petoro braće i ušli su u prazne kuće onih koji su izbegli od Turaka. Prezime Depalo preuzeli su od vlasnika kuće. Od petoro braće zna se za prezimena Depalo, Jovanović, Jelovac i Delibos, a peti nije poznat. Sada se i uzimaju između sebe. Po rečima Nikole, jedna grana Depala živi u Staparu (Bačka), a ovo je čuo od nekog Bate Delibosa koji je neposredno posle Drugog svetskog rata imao sto godina, a to je on upamtio od svog dede. Ne ulazeći dublje u genealogiju ove porodice, iz ovog iskaza treba istaći momenat da je ova porodična zadruga migraciono doseljena u Srem odnekud c juga i da se nije priključila velikom talasu ostalih preseljenika pod vođstvom patrijarha Arsenija Čarnojevića. Ovde bi trebalo detaljnije ispitati vezu sa prezimenom Delibos koju 1948. godine zatičemo u okolini Zagreba, što nas vodi na sasvim drukčiji pravac migracije. S druge strane, prezime Depalović srećemo prvi put u popisu Srba sela Lučinci u Slavoniji 1702. godine, što se ne slaže sa gornjom legendom saopštenom od strane informatora. Sve ovo ukazuje na vrlo složenu problematiku istraživanja ishodnog punkta jednog prezimena, koja uslovljava mnogo više istorijskih podataka, strpljenja i smisla za logička zaključivanja.
Depalov: savremeno prezime y Staparu kod Sombora (Bačka).
Depalović: u selu Lučinci kod Slavonske Požege 1702; u Aradu (Rumunija) 1715. godine.
Sva ova tri oblika predstavljaju nadimak od glagola depati y značenju udarati, udariti, i kao takav priključuje se dosta brojnoj grupi naših prezimena po poreklu nadimaka, tipa Zatezalo, Hrkalo, Mazalo itd.
IZVOR: Velimir Mihajlović, Srpski prezimenik, Aurora, Novi Sad, 2002, str. 308
Komentari (0)