Презиме Депало присутно је у Новим Карловима, Сремским Карловцима и у Стапару.
Према казивању информатора Николе Депала, рођеног 1915. године у Новим Карловцима (од Другог св. рата становник Сремских Карловаца), породица Депало дошла је у Сасе за време Арсенија Чарнојевића као Јовановићи. Било их је петоро браће и ушли су у празне куће оних који су избегли од Турака. Презиме Депало преузели су од власника куће. Од петоро браће зна се за презимена Депало, Јовановић, Јеловац и Делибос, а пети није познат. Сада се и узимају између себе. По речима Николе, једна грана Депала живи у Стапару (Бачка), а ово је чуо од неког Бате Делибоса који је непосредно после Другог светског рата имао сто година, а то је он упамтио од свог деде. Не улазећи дубље у генеалогију ове породице, из овог исказа треба истаћи моменат да је ова породична задруга миграционо досељена у Срем однекуд c југа и да се није прикључила великом таласу осталих пресељеника под вођством патријарха Арсенија Чарнојевића. Овде би требало детаљније испитати везу са презименом Делибос коју 1948. године затичемо у околини Загреба, што нас води на сасвим друкчији правац миграције. С друге стране, презиме Депаловић срећемо први пут у попису Срба села Лучинци у Славонији 1702. године, што се не слаже са горњом легендом саопштеном од стране информатора. Све ово указује на врло сложену проблематику истраживања исходног пункта једног презимена, која условљава много више историјских података, стрпљења и смисла за логичка закључивања.
Депалов: савремено презиме y Стапару код Сомбора (Бачка).
Депаловић: у селу Лучинци код Славонске Пожеге 1702; у Араду (Румунија) 1715. године.
Сва ова три облика представљају надимак од глагола депати y значењу ударати, ударити, и као такав прикључује се доста бројној групи наших презимена по пореклу надимака, типа Затезало, Хркало, Мазало итд.
ИЗВОР: Велимир Михајловић, Српски презименик, Аурора, Нови Сад, 2002, стр. 308
Коментари (0)