Порекло презимена, село Горње Јарушице (Крагујевац)

ПИШЕ: Давид Томић, сарадник портала Порекло

 Порекло становништва села Горње Јарушице (општина Крагујевац). Према књигама Тодора Радивојевића:

1. „Лепеница“ НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига VII) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига 15.), Београд 1911.
2. „Насеља у Лепеници“ НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 27.) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XLVII), Београд 1930.

у склопу књиге „Лепеница“ Службени гласник и САНУ – Едиција Корени (књига 5.), Београд 2010. Приредио сарадник портала Порекло Давид Томић.

НАПОМЕНА: * Исправио и додао Давид Томић

Положај села, воде и земље

Горње Јарушице су на обема странама реке Раче и њене десне притоке потока Кленовца који постаје у Сремској Пољани. С леве стране речне је крај Кусовац, а остали су крајеви на десној њеној страни.

На Кленовцу су три сеоска краја: Кленовац, Синор и Ириг. Кленовац је уврх потока, те се стога зове Горњи Крај. Осам минута хода испод њега је Синор. Оба су ова краја на десној страни потока Кленовца, а раставља их Милаковачки поток. Лево од Кленовца, управо између њега и Раче простире се Ириг на коси која дели воду овом потоку и реци.

Испод Синора су крајеви: Перовићи, Брђани и Доњи Крај. Тим се редом ређају они низ реку. Према Перовићима (Перовском крају) је крај Кусовац.

Све су сеоске куће по странама брда испредвајаних међусобно јаругама и јаружицама којима тече вода само после бујних или дуготрајних киша, а иначе су суве. Крајеви отстоје један од другога од 5 до 10 минута хода.

Село је богато у бунарима, али се ипак употребљава и вода из копаних ђермова, јер сељани воле да имају воду код својих кућа. У Кленовцу су живе воде (бунари): Водица, Липа, Трескавац, Бурдељ. Вода с Трескавца не пије се; у њој се само мочи конопља. У Синору је Раденковићка Чешма (*Радовановска Чесма) у Иригу Стублина и Чешма (*Чесма), у Перовићима Перовски Бунар, а у Брђанима Трска и Лекина вода. Само је Кусовац без изворске воде. На првом је месту по јачини Чешма (*Чесма), а на другом Трска. Чешма (*Чесма) је озидана и тече на две луле. Копаних ђермова има дванаест. Десет их је на вретено и два су ручна с котлајком.

Ниједна текућица не плави ни поља ни куће сеоске, јер су њихове долине обично дубоке јаруге. И Рача у овом делу свога тока тече доста дубоком долином и има врло узану раван.

Поља су већином око села иза кућа, али их има и на даљини до час и четврт хода. Сем тога има их и у самом селу између појединих његових крајева. Места на којима су имају ове називе: Арнаутско Брдо, Бакчица, Бара, Бела Бара, Брана, Брдо, Брод, Варгић, Виногради, Влајковац, Врановац, Гај, Гложђар, Горњи Виногради, Гочобија, Доњи Виногради, Дреновац, Збеговиште, Јаруга, Калеми, Калипоље, Карановац, Кленовац, Коњушар, Коса, Крчевина, Кусаја, Лазина, Ливадак, Маџарско гробље, Миленковац (*Милаковац), Митрова Бара, Мишјак, Обори, Орнице, Песак, Пољана, Поље, Порта, Поток, Пузија, Раскрсница, Рача, Река, Ристовац, Сладун, Слогови, Смоница, Собовица, Страгарски Гроб, Стублина, Сува Бара, Топаловско Брдо, Турска, Урвина, Царина, и Чешмени Поток (*Чесмин Поток). Ливаде и пашњаци су све дуж реке Раче и потока Кленовца. Сем тога има их у Калипољу као и на другим местима где су орнице. Шума је поглавито на местима званим Врановачки Поток и Врановачка Шума.

Хатар Горњих Јарушица има у простору 803,86 хектара. У овај број урачуната је и површина од 1,5 ха. „селске“ утрине на месту званом Порта. Зиратног је земљишта 691,81 ха. (њиве 497 ха., ливаде 178 ха. и виногради 16,81 ха.). Шума покрива простор од 110,55 хектара. У други зиратни ред долази 239,4 ха., а у трећи 316,11 ха., у четврти 134,56 ха. и у пети 1,7 ха. У трећем је шумском реду 33,07 ха., у четвртом 74,98 ха. и у петом 2,5 ха.

У хатару овог села немају поља становници ниједног више насеља, а сељани Горњих Јарушица имају својих земаља у хатарима села Великог и Малог Крчамара.

Подаци о положају и броју домова у селу

И у овом селу јачи родови имају груписане куће, које чине готово засебне махале у сеоским крајевима. Такве су кућне групе или махале у Кусовцу Маргетићи (*Мирчетићи); у Синору Петровићи, Радовановићи и Ђоковићи; у Кленовцу Домановићи и Драгутиновићи, у Перовићима Перовићи (у Перовиће спадају Томићи и Стевановићи, додао Д.Т.); у Иригу Лазаревићи и Маргетићи (*Мирчетићи), у Доњем Крају Васиљевићи и Павловићи, а у Брђанима Милисављевићи (*Милосављевићи).

Године 1903. било је у Горњим Јарушицама 20 родова са 109 кућа, у којима је (1900. године) живело 736 душа. Према попису од 31. децембра 1910. године ово је село имало 138 домова са 947 становника, а на дан 31. јануара 1921. године у њему је живело 813 душа.

Име селу

Сељани причају, да је њихово село добило име због многих дубоких јаруга и јаружица којима је избраздано њихово земљиште. Од речи јаружице, постао је током времена назив Јарушице. Па како се два суседна села зову овим именом, због сличних особина земљишта, овоме је дат атрубут Горња, јер је више оног другог, Доњег села.

Други кажу, да је име дошло по јарцима којих је овде било у великом броју. Они су брстећи шуму открили крст старе јарушичке цркве за коју нико дотле није знао ни да је постојала, јер је била затрпана земљом и дрвљем у једној јарузи између два брда. Сељани су цркву одмах откопали и оправили, а селу дали назив по тим јарцима. Међутим, на први поглед се види, да је ово тумачење натегнуто и измишљено.

Кусовац је добио име по повременом поточићу Кусовцу (кус – кратак поток). Синор је био на источној граници сеоског хатара, према Великом Крчмару, кад су села синорена; његове су границе (синори) постале границе сеоске, те му отуд име. Кленовац је добио назив по истоименом потоку, а овај по чумићком крају Кленовцу који је на њему. Перовски Крај (Перовићи) носи име рода који га је основао и који је у њему најјачи бројем кућа. Ириг је назван по истоименом чумићком крају. Доњи Крај је најнижи на Рачи, па отуд и назив. Брђани су на брду нешто више издвојени од осталих, те им је овај крај на брду и одвојенији од осталог села.

Оснивачки родови села

Горње Јарушице основане су отприлике пре 130 година. Засновала су га четири рода: Домановићи, Ђоковићи, Маргетићи (*Мирчетићи) и Перовићи (Тошовићи) (*Перовићи – Ташићи), који су се настанили раздалеко један од другог и ударили темеље данашњим крајевима Кусовцу, Синору, Иригу, Кленовцу и Перовском. Брђани и Доњи Крај постали су за време Првог устанка. Домановићи су пореклом Херцеговци из села Домановића, одакле су најпре дошли у Ужице, па одатле прешли у гружанско село Претоке, из кога су се доселили у ово село. Четири оснивачка рода имају данас у селу 45 домова, т. ј. 3/7 од укупног броја горњојарушичких кућа.

Горње Јарушице на старим картама

У Уписнику 1818. године ово село је записано као Јарушице, у Назначенију 1819. као Арушице горње, у Пописнику 1822. године као Јарушице Горње. У Вуковој Даници 1827. године и Пирховом Путовању 1829. такође је забележено као Јарушице Горње (у оригиналу Jaruschize gornje). Гавриловић га у свом Речнику зове Ярушица горня.

Ово је село представљено одвојено од Доњих Јарушица на Руској карти 1831. године као Ярушице Верх. и у Миленковићевој од 1850. као Ярушице Г. На осталим пак картама до 1853. године закључно оба су ова села унесена као једно, и то: на Ридловој карти 1810. као Jarucsicza, на Лапиевој 1822. као Jarouchitza, на Ламовој 1827. као Jarucsicza, на Фридовој 1829. Jaroucsicza, на Бугарсковој 1845. као Ярушица и на Кипертовој 1853. године као Jarunitza.

Досељавање становништва и развој села

Горње Јарушице расле су у подједнакој мери разграњавањем родова и новим досељавањем. Оне су у доба Првог устанка добиле 9 родова од манастира Студенице (данас 46 кућа), а после 1815. године досељено је 7 родова (сада 13 домова).

Становништво овог села досељено је из 8 области. Готово половина родова (9 родова 46 кућа) дошла је из Ибра. Косово је дало селу 2 рода са 12 домова, Јасеница и Гружа по два рода са по 5 кућа, а остале области само по један род, и то: Стара Србија 26 домова, Херцеговина 7 кућа, Ђетиња 2 дома и Лепеница једну кућу.

Досељеници до 1815. године добегли су овамо у збегове (13 родова 91 дом), а остали су се настанили као довоци (4 рода 8 кућа), као кириџије и на купљено имање (по један род са по два дома) и на женино имање (један род једна кућа).

Гробља и сеоски празници

У Горњим Јарушицама има једно старо гробље, које сељани зову Маџарско. О њему нико ништа не зна ни у селу ни у околини. На Грке опомиње име поља Калипоље, а на турску владавину имена поља Арнаутско брдо и Карановац.

Сеоско је гробље усред села на Петровом Брду. Ту се копају сви крајеви. У Порти близу њега имају четири трпезаре, од којих две припадају Горњим Јарушицама, а по једна Губеревцу и М. Крчмару (*В. Крчмарима)

Заветина и молитва сеоска су Младенци, а литија се носи на Бели (тројички) Четвртак.

Извор података аутора: Податке о овом селу добио сам од Милоша Домановића, учитеља; затим од Живана Петронијевића, претседника и Радомира Божића, писара општине јарушичке. Сва пак потребна обавештења о родовима дали су ми Петроније Марковић (68 год.) и Никодије Милосављевић (64 год.).

Порекло становништва у Горњим Јарушицама по временима досељавања

*У наставку су набројани сви родови у Горњим Јарушицама са назначеним местом порекла, крсном славом и бројем кућа (у времену истраживања Тодора Радивојевића) у следећој форми:

Редни број – Презиме (огранци) – Место порекла – Крсна слава – Број кућа

Породице досељене од 1737. до 1787. год. закључно

113. Домановићи (има их у Г. и Д. Јарушицама, Бошњану и Рачи) – Домановићи (Херцеговина) – Св. Врачеви – 17. Од укупног броја кућа, у Бошњану је 6, у Рачи 1, у Г. Јарушицама 7 и у Д. Јарушицама 3 куће.
114. Ђоковићи – Косово – Ђурђевдан – 4.
115. Мирчетићи (Мирчетићи, Димитријевићи, Обрадовићи, Ивановићи и Радосављевићи) – Пећ – Св. Лука – 26. Бр. кућа по огранцима: Мирчетићи 19, Димитријевићи 4, Обрадовићи 3 (Ивановићи 1, Обрадовићи 1 и Радосављевићи 1). *У овај род спадају и Костићи.
116. Перовићи (Ташићи) – Косово – Св. Петка – 8. * Перовићи је шири род који обухвата фамилије: Томићи (који се деле на Периће и Ташиће), Стевановићи и Дмитровићи (ова фамилија се угасила у каснијем периоду).

Породице досељене од 1788. до 1803. год. закључно

У овом периоду није било досељавања.

Породице досељене од 1804. до 1814. год. закључно

598. Васиљевићи (Васиљевићи и Петровићи) – Студеница (чач. ст.) – Св. Василије – 4. Бр. кућа по огранцима: Васиљевићи 2, Петровићи 2. *У књизи Лепеница, погрешно је записано да овај род живи у Доњим Јарушицама, уместо у Горњим Јарушицама.
599. Драгутиновићи (Ћирићи и Драшковићи) – Студеница, чач. студ. – Св. Никола – 6. Бр. кућа по огранцима: Ћирићи 4 и Драшковићи 2.
600. Живановићи – Студеница, чач. студенички – Аранђеловдан – 3.
601. Лазаревићи (Радојичићи) – Студеница, чач. студ. – Св. Мрата – 9. Бр. кућа по огранцима: Лазаревићи 7 и Радојичићи 2.
602. Милисављевићи (*Милосављевићи) – Студеница, чач. студ. – Св. Јован – 7.
603. Николићи – Студеница, чач. студен. – Св. Никола – 3.
604. Павловићи (Павловићи и Петровићи) – Студеница (чач. студ.) – Св. Никола – 4. Бр. кућа по огранцима: Павловићи 2 и Петровићи 1.
605. Петровићи – Студеница, чач. студ. – Ђурђевдан – 6.
606. Радовановићи – Студеница (чач. студ.) – Св. Никола – 4.

Породице досељене од 1815. до 1903. год. закључно

1818.

1129. Марковићи (Богосављевићи) – Гружа, краг. груж. – Св. Мрата – 2. Бр. кућа по огранцима: Марковићи 1 и Богосављевићи 1.

1831.

1281. Живадиновићи – Гружа – Св. Стеван – 3.

1838.

1322. Милићевићи – Јасеница, краг. јасен. – Св. Петка – 2.

1860.

1544. Марковићи – Ужице – Ђурђевдан – 2.

1863.

1610. Ранисављевићи – непознато (Лужнице) – Св. Ђорђе – 1.

1869.

1698. Димитријевићи – Трнава (Јасеница) – Св. Јован – 2.

1880.

1873. Марковићи – Трнава (Јасеница) – Лазарева Субота – 2. У Г. Јарушицама 1 и у Д. Јарушицама 1 кућа.

НАПОМЕНА: * Исправио и додао Давид Томић