Порекло презимена, насеље Игало (Херцег Нови)

Порекло становништва насеља Игало, општина Херцег Нови. Према студији Сава Накићеновића “Бока” из 1913. године.

Положај.

Одмах иза Топле долази Игало, које се дуж морске обале протеже све до границе херцеговачке, до села Суторине. Куће су све покрај мора, а дуж државног пута. Само су два извора: Татар Baчвa и Јанковића Вода. Многе се куће служе водом из бунара. Има један поток, који се зове „Љути Поток“, али није љут, јер никакву штету ио наноси. И у ово село долазе странци да се лијече, јер је благо и здраво поднебље. Врло ријетко снијег пада, а одржи се највише један дан. Дува југ, источњак и западњак.

Земља и куће.

Има нешто земаља за обрађивање, а то су вртови, воћњаци и виногради. Налази се y непосредној близини више кућа, а зове се: Рашћела, Граница, Гај, Дубрава, Баре, Жарковина, Капуновина, Поље Јанковића, Гомила, Црквено, Потабашњица, Јововина, Ђурђево Брдо, Татар Бачва, Ленићевина, Мала Баштина, Париповина, Луковина, Вучуновићи, Ђуловина, Царевина, Цириговина, Ливада и Половина.

Куће су, у малим размацима, једна од друге удаљене, гдје једна, а гдје и по двије–три заједно, исто као у Топлој, само што су све покрај мора, а између пруге жељезничке и државног пута. Од запада су: Јанковићи (1), Косићи (1), Сабљичићи (1), Катићи (1). Ђурићи (3), Коњевић (1), Јовановић (1), Ломбардић (1), Сенић (1), Шабовић (1), Паријез (1), Укропина (1), и Предојевић (2); – а од истока: Гачанић (1), Микочеви (2), Лончари (1), Јакшићи (2), Џањевић (1), Стијепчић (2), Ростовић (2), Прњат (1), Ковачевић (1), Ћеклић (1), Радовић (1), Брајевић (1), Станишић (2), Тодоровић (1), Лепетић (1), Бијелић (1), Шпирто (1), Петијевић (1), Марић (1), Краљевић (1), Мијајловић (1), Милашиновић (2) и Пиљуровић (1). Свега 45 домова, а душа 215.

Име насељу.

Добило је име по том, што је тик до мора на жалу, а жале морско гдје море одмах није дубоко, већ иде доста плитко и пјесковито, зове се „игало“.

Старине.

На граници Игала виде се развалине турске тврћаве, коју су усташе, за херцеговачке буне, запалили. Више Игала је једна незнабожачка гомила. Село је постало, кад и Топла, нити се је ни оно, као ни Топла, премјештало. Гдје је данас, ту и увијек било. Трагова првих становника нема, премда је, без двојбе, морало их бити.

Порекло становништва.

О поријеклу становништва зна се:

– Алексићи са Љубибратићем, дошли из Опутне Рудине. Славили Никољ-дан. Изумрли. Знаменит је Шпиро Алексић, који је био барјактар Хаџи Христа.

– Сабљичићи из Корјенића, дошли са Сав. Љубибратићем. Иселили се у Америку. Били су чувени поморски капетани, између којих спомињем Владимира, који је 1801. погинуо у Ђенови, у поморској битци. Славе Јовањ-дан. Јаков Сабљичић био је начелник опћине топољске 1783, а Јоко 1788.

– Јанковићи из Паштровића 1700, а припадали племену Давидовићима. Славе Св. Илију.

– Косићи са Милошем Војновићем, из Попова. Славе Ђурђев-дан. Ђурица Косић био је начелник опћине топаљске 1765.
и 1769.

– Милошевићи из Корјенића, са владиком Саватијем. Славе Ђурђев-дан. Први, који је дошао, био је капетан Сава, који је y меморандуму од 1701. убиљежен. Истодобно ово се братство населило и у Куте.

– Траживук из Книна, има 20 год. Слави Св. Јована.

– Беко са Зубаца 1700. Слави Ђурђев-дан.

– Катић из Жвиња, има 160 год., слави Св. Стефана.

– Коњевић из Требиња, има 60 год. Слави Никољ-дан.

– Јовановић из Ћеклића 1692. Слави Никољ-дан. Конте Дука Јовановић забиљежен је, као поглавица, на меморандуму досељеника од 1701.

– Ломбардић из Мостара, са владиком Саватијем. Славе Усјековање.

– Cенићи старином су из Трешњева у Црној Гори, а одатле због крви пребјегли у Корјениће, одакле, са владиком Саватијем, овамо дошли. Славе Ђурђев-дан.

– Гачанићи из Корјенића, са владиком Саватијем, славе св. Георгија.

– Микочеви из Далмације, има 9 год. Римокатолици.

– Шабовићи из Мојдежа, има 10 год., а ту из Гацка. Славе Јовањ-дан.

– Паријез из Мојдежа, има 16 год. Слави Јовањ-дан.

– Укропина из Требиња, са владиком Саватијем. Славе Климуњ–дан и Васиљев-дан.

– Предовић из Мојдежа, има 19 год. Слави Ђурђев-дан.

– Лончар из Попова, са владиком Саватијем. Слави Јовањ-дан.

– Јакшићи из Невесиња, са Милошем Војновићем. Славе Ђурђев-дан.

– Џањевић из Подгорице, има 100 год. Слави Никољ-дан.

– Стијепчић c Каменог, има 19 год. слави св. Арх. Михаила.

– Ростовић из Невесиња, са владиком Саватијем. Слави Јован-дан.

– Ковачевићи с Граова, има 100 год. Славе Јовањ-дан.

– Прњат с Бајкових Крушевица има 40 год. Слави Јовањ-дан.

– Ћеклић из Ћеклића, има 20 год. Слави св. Арх. Михаила.

– Радовић из Бајкових Крушевица, има 60 год. Слави Јован-дан.

– Брајевићи из Мојдежа, има 20 год. Слави св. Петра.

– Станишићи из Главске, са владином Саватијем. Славе св. Тројицу.

– Тодоровић из Загуља на Граову, са владиком Саватијем. Слави св. Стефана.

– Милашиновићи из Нецвијећа (Херцеговина) са владиком Саватијом. Славе св. Стефана. Први је овамо дошао Илија Милашиновић. Капетан Стеван Милашиновић први је развио аустријску заставу на ријеци Мисисипи.

– Лепетићи из Мокрина, има 54 год. Слави св. Ђорђа.

– Петијевић из Мокрина, има 25 год. Слави св. Георгија.

– Бијелић из Суторине, има 24 год. Слави св. Вартоломију.

– Шпирто у XVI вијеку из Грчке. Слави Јовањ-дан.

– Марићи из Требиња, има 100 год. Слави св. Стефана.

– Краљевићи из Мојдежа, има 84 год. Слави св. Стефана.

– Мијајловићи с Бајкових Крушевица, има 40 год. Слави св. Јована.

– Пиљуровић из Ратишевина, има 50 год. Слави Јовањ-дан.

– Ћурићи из Мокрина, славе Ђурђев-дан.

Са владиком Саватијем још је било братство Наранчићи које је изумрло. Спомиње се неки Драшко Наранчић. Као што се из горњег види, насеље је све, осим једне породице, од 1687. па на овамо. Расло је досељивањем, али, на жалост,колико се доселило, толико се и иселило, тако да y задњих сто година, по статистичким подацима, овај крај није ни мало напредовао, већ шта више назадовао.

ИЗВОР: Сава Накићеновић, Бока, објављено у Српском етнографском зборнику, књига 20, Српска краљевска академија, Београд, 1913, реиздање из 2012. године (у издању ЦИД, Подгорица и Градске библиотеке и читаонице Херцег Нови), стр. 267-269