Порекло презимена, село Плањане (Призрен)

Порекло становништва села Плањане, општина Призрен, стање из 1947. године. Према студији Татомира Вукановића “Порекло становништва, генеза насеља и ономастика Средачке жупе”.

Плањане се помиње у Хрисовуљи цара Стефана Душана из 1348. године, којом потврђује даровницу краља Милутина манастиру Хиландару села Локвицу и Живињане и придодаје још село Плањане у Средској. У цркви Св. Богородице y селу Плањану, y поду се налази део старе надгробне плоче из 1365. године.

Плањане је село збијеног махалског типа, насељено на стрменој коси. Сеоске куће су веома стрменог крова. У току зиме сеоска стока обитава на појатама, где је смештена и сточна храна, а крупна стока је у стајама смештена y селу.

У Плањанима су “куће тесне, обори су мали”, баште су испод села. Испред кућа има и винове лозе на “вењак”.

Плањане има знатан број махала, које се називају: Доња мала, Горња мала, Стећи, Ашани, Годипанци, Кочући и Романовци – Рамановци.

Наводимо и границе сеоског атара – синора: Св. Петка, зидине; Пољаница; Исток чешма; Пчелина стена; Самоборче; Bирове (Суви глог међа); Чешма ливада; стаза Студени извор; Ћукери Горњи и Доњи; Конана вода; Живинске (Живића) ливаде; Мартиново; Пештер; Лазина; Стојчец чешма; Копач река; Бисер вода.

Село Плањане има цркву, џамију и основну школу.

Топоними, називи места, хидроними

Скок – Гољем камен (камењар); Бела вода (утрина); Корита (планина); Голем бор (шума); Вирови (шума); Бачилишта (шума и утрина) – “некада ћаје седеле ту”; Десна клећ (њиве, ливаде и утрине); Букоасат (шума и камењар); Стенице (ливаде, њиве и појатиште); Равно поље (њиве и ливаде); Јеребиница (њиве и ливаде); – ту се “јеребице” гњездиле; Млака (њиве и ливаде) – “мочурљиво место”; Булец (њиве, ливаде и утрина); Гумења (њиве и ливаде); Голем крс’ (утрина – камењар); Maл крс’ (утрина) – некада је то све била шума, и ту су се налазили “знакови крстати” у шуми постављени; Липо равењ (њиве и ливаде); Старе кошаре (њиве и ливаде); Лазарево (њиве); Рид (њиве); Којковце (њиве); Водоач (њиве) – од старине ту је бразда за наводњавање; Кошаришта (њиве); Рибник (њиве и утрине); Стене (подина — брдо); Равње (њиве); Забрег (њиве); Копач (њиве); Средње брдо (пашњак); Ограде (њиве); Сурчова млака (њиве и ливаде) · назив по неком “Сурцу старцу”; Реке (њиве и ливаде); Врбе (утрина); Брезоица (њиве); Пршлика (њиве).

Извори: Голема чешма; Ајдучка чешма – налази се у планини; Бела вода; Копана вода (на тромеђи); Булец; Јеребиница; Шерифов извор и Стенице: Бучки студенац; Чешма на две пут. Аксов извор – Гумења. Сви ови извори се налазе ван насеља, у сеоском атару. Црвен поток, y атару села.

Хидроними у насељу: Глаа чешма – у махали Голипанци; Бабљак, Камжић, Стећи – Стећева чешма – “две чешми”, Ашанска чешма. У селу имају и три родовска бунара y Ашане и Речица плањанска. Ђуричин поток, до села, Црвен поток. Чешма петкош.

Остали топоними су: Белиново (њиве и ливаде); Мечкина дупка (повише села једна пећиница); Краљев двор (топоним – место. кућиште); Црквине храма Св. Недеље; Црква Св. Николе; Ланиште (утрина до села Плањана).

Називи и порекло родова

Сви православни Срби y селу Плањанима славе Св. Николу. Црквена слава је Мала Госпојина. Село крста “диже” на Спасовдан.

Каралинци – Калинчићи род, 6 кућа. Огранак овога рода су Поповци, 2 куће. По пореклу су Срби старинци. Од овога рода одсељено домова: 1 у Тетово и 1 y “Србију” између два светска рата.

Живковци, 5 кућа.

Аксовци, 7 кућа. Од овога рода 2 куће су одсељене у Призрен између два светска рата.

Прплевци – на “лаган” род, 7 кућа. Деле се у три огранка: Илићи, 3 куће, Симићи, 3 куће и Лукићи 1 кућа. Од рода Илића 1 домаћинство је одсељено у Крушевац.

Чаљовци, 6 кућа. Од овога рода одсељена су 4 домаћинства као колонисти 1922. у Талиновце – Косово.

Стевићи, 17 кућа. Од овога рода одсељена су 3 домаћинства 1924. у Талиновце као колонисти; у Америку 1 домаћинство; затим у Призрен 1 домаћинство и у Београд 1 домаћинство. Стевићи – Стећи су пореклом из Бинач Мораве. Познају племенску – фисну организацију и припадају фису Краснић, а деле се на огранке: Дириманци, 3 куће, Пртлевци, 9 кућа и Срби, 5 кућа.

Кочовци кабиле, 8 кућа. Срби старинци, који су из православља прешли у ислам половином XVII века. Матерњи језик им је српски. Према родовској традицији припадају племенској (фисној) организацији фиса Краснић. Од овога рода 1 домаћинство се одселило у Америку 1920. године. 1 домаћинство у Бугарску 1917. године.

Романовци кабиле, 6 кућа. Пореклом су старинци Срби. Од овога рода 1 домаћинство се одселило 1917. у Тетово и 1 домаћинство 1932. у Призрен.

Ашани кабиле, 38 кућа. Пореклом су из Глобочице – жупа Гора. Од овог кабила одсељено је 4 куће y Призрен и 2 y Capajево после Првог светског рата. Ашани су били сточари номади српског порекла. Сада им је матерњи језик српски. По родовској традицији, доселили су се бежећи од крвне освете.

Голипанци кабиле, 15 кућа. Као Срби православци ислам су примили y Плањану. Од овог кабила 4 домаћинства су одсељенa y Призрен. Повремено су се исељавали од времена владавине турске, па до конца Другог светског рата. По родовској традицији Голипанци су “дођени” као потучерњаци “од Стаболије”.

Према изнетоме 1947. године y Плањану је било: Срба православне вере родова 6, са 48 кућа; Срба муслиманске вере српског матерњег језика родова – кабила 4, са 67 кућа. Укупно родова 10, са 115 кућа.

ИЗВОР: Татомир Вукановић, Порекло становништва, генеза насеља и ономастика Средачке жупе, објављено у зборнику Шарпланинске жупе – Гора, Опоље и Средска, Географски институт “Јован Цвијић”, Београд, 1995, стр. 278-281