Развође (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)

Развође је село код Дрниша (Далмација), у области Промина. Налази се у подножју и на падинама планине Промине, с њене западне стране. Село Развађа Вас је документовано 1484. године, када је припадало племићкој породици Кучића, који су након турског освајања отишли у Трансилванију. Изнад Развођа и Лукара налазила се средњовјековна тврђава Хотиблић (Шушељ/Шушелић) коју су Турци порушили. Кнез Страхиња? (Stracina) Божиковић из Развађа под Турцима, записан је 1629. године. Православци из Развођа су кроз прошлост припадали парохији Дрниш, а у 20. вијеку је подигнута црква Св. Недјеље. Римокатолици од давнина припадају жупи Промина и сахрањују се на гробљу у Лукару (Госпа Чатрњска), док је у Развођу подигнута црква Свих Светих.

Попис становништва 1830. године: римокатолика 363, православаца 169 (укупно 532).

Попис становништва 1991. године: Хрвата 337, Срба 160, Југословена 5, осталих 5 (укупно 507).

ПРАВОСЛАВЦИ

ПОКРАЈАЦ – Никољдан

• 1735. Вуле, Илија, Михо, Манојло и Митар Покрајац; 1948. године пописана су 92 Покрајца у Развођу.

МАНОЈЛОВИЋ (огранак Покрајаца) – Никољдан

• 1735. Манојло Покрајац; 1740. Марко Покрајац-Манојловић добио Тому; 1948. године пописано је 108 Манојловића у Развођу.

МИТРОВИЋ (огранак Покрајаца у 18. и 19. вијеку) – Никољдан

• 1735. Митар Покрајац; 1770. Филип Покрајац-Митровић добио Лазара; Андрија, Алекса и Шпиро пок. Тодора су постали унијати (гркокатолици) 1834. године; ишчезли су у 19. вијеку.

ЦВИЈЕТИЋ – Мратиндан

• 1735. Стипан Цвитић; 1734. Филип Цвијетић добио Павла; 1948. године пописано је 106 Цвијетића у Развођу.

КЕРИЋ – Мратиндан

• око 1840. се Јосиф Керић из Житнића доселио код супруге Цвијетић и преузео славу, а 1845. су добили Јакова; 1948. пописан је 21 Керић у Развођу.

СТАНКО/СТАНКОВИЋ (од 18. до 20. вијека)

• 1735. Станко и Вуле Секулић (Станковићи су потомци Станка Секулића); 1760. Михо Станковић добио Петра; 1891. Павао Станко добио Павла, чији су синови промијенили презиме у Манојловић.

ПАНТЕЛИЋ (у 18. и 19. вијеку)

• 1735. Мате Пантелић; 1780. Стеван Пантелић добио Михаила-Мијата, чија је породица 1833. постала унијатска (гркокатоличка); ишчезли су у 19. вијеку.

ПРАВОСЛАВЦИ>РИМОКАТОЛИЦИ

БЕРША (огранак Покрајаца) – раније Никољдан

• 1770. је рођен Лазар Покрајац-Берша који је био на челу породице почетком 19. вијека; 1850. је Павле Берша добио Алексу који је остао православац до смрти 1915. године, а 1849. је Јован Берша добио Јуру (вјероватно је Јован први прешао директно у римокатолике, пошто нису били унијати); данас су сви римокатолици; 1948. године пописано је 18 Берши у Развођу.

РИМОКАТОЛИЦИ

ДУЈИЋ

• 1735. Дујам, Гашпар, Мате и Тадија Дујић; 1948. године пописана су 142 Дујића у Развођу.

КУЛИЋ

• 1735. Грго и Павле Кулић; 1779. Цвитко Кулић; 1948. године пописано је 27 Кулића у Развођу.

ЈУКИЋ

• 1735. Антон Јукић; почетком 19. вијека Антон Јукић; 1948. године пописан је 41 Јукић у Развођу.

СУМАН

• 1735. Јуре Суман и Мате Суман-Малеш; 1948. године пописан је 81 Суман у Развођу.

КЛЕПО

• 1735. Никола Клепић-Малеш, Видо Клепић и Јаков Клепић; око 1750. Иван Клепо; 1948. године пописано је 29 Клепа у Развођу.

ДОДИГ

• 1735. Мате и Јуре Додик, Мате Малеш-Додик; око 1750. Јуре Додиг; 1948. године пописано је 7 Додига у Развођу.

ТРАЉИЋ (огранак Додига)

• 1779. Михо Додиг-Траљић; почетком 19. вијека Тома Траљић; 1948. године пописано је 19 Траљића у Развођу.

ДУВАНЧИЋ (раније Мирковић)

• 1735. Илија, Мате, Грго, Фране и Јуре Мирковић; 1780. Никола Мирковић-Дуванчић; 1948. године пописано је 159 Дуванчића у Развођу.

ЛАЦИЋ

• 1735. Јуре и Лука Лацић; 1948. године пописана су 52 Лацића у Развођу.

ЈАКОВЉЕВИЋ

• 1735. Грго и Јуре Јаковљевић; 1948. године пописано је 20 Јаковљевића у Развођу.

СТАНИЋ

• 1735. Павле, Блаж и Стојка Станић, те Мате Станић-Тошић; 1948. године пописано је 12 Станића у Развођу.

ТОШИЋ (огранак Станића)

• 1735. Мате Станић-Тошић; почетком 19. вијека Врање и Илија Тошић; 1948. године пописано је 85 Тошића у Развођу.

ЈУРИЋ

• око 1850. Петар и Паве Јурић; 1948. године пописано је 27 Јурића у Развођу.

НАДРЧИЋ

• око 1860. Анте Надрчић дошао из Бетине код Шибеника (супруга Дуванчић); 1948. године пописано је 8 Надрчића у Развођу.

КАБИЋ

• почетком 19. вијека Марко Кабић; 1948. године пописано је 12 Кабића у Развођу.

ШКОВРЉ

• 1735. Тома Шковрљ; 1948. године пописано је 45 Шковрља у Развођу.

ВУЈИЧИЋ

• 1735. Крижан Вујичић; почетком 19. вијека Андрија Вујчић; 1948. године пописана су 2 Вујичића у Развођу.

ВОЈВОДИЋ (у 19. вијеку)

• почетком 19. вијека Лука и Шимун Војводић; ишчезли су почетком 20. вијека.

Извори:

• Млетачки катастри и матичне књиге рођених, умрлих и вјенчаних (истраживачки рад аутора).
• Подаци из најстарије историје су преузети из књиге “Петрово поље у врелима османског раздобља (1528-1604)”, Александар Јаковљевић и Невен Исаиловић, 2019. год.
• Податак из млетачких докумената 17. вијека (кнез Божиковић) преузет је из књиге Кристијана Јурана – “Морлаци у Шибенику између Ципарског и Кандијског рата”, 2015. год.
• Подаци о презименима са пописа становништва 1948. године преузети су из “Лексика презимена СР Хрватске”, 1976. год.