Poreklo stanovništva sela Veliki Radić, opština Bosanska Krupa. Prema knjizi „Pounje u Bosanskoj krajini“ od Milana Karanovića. Stanje iz 1925. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Selo je u karsnoj uvali. Kad se posmatra sa brda Gomile, pada u oči oveća uvala u karsnoj zaravni nešto nagnuta prema vrelu i potoku Vučijaku i sastavu Une i Krušnice. Vrhovi Grmeč planine Oštrelj (942 M), Mali Tubar (870 m), Škrbin Vrh (891 m), Begluk (704 m), Jezero i Martinac oivičavaju selo. Preko usedline Drenovo Tijesno, kuda vodi stara cesta, dolazi 7 vrhova u zavijutku prema toku Une.
Selo ima tri dela: Brda, kose i kosenjci spomenutih vrhova; Polje, dno uvale i Tuk, čitav niz vrtača malog promera. Gde ih nestaje u pravcu kod Une izbija pećinsko vrelo Crno Jezero.
Naselje je oskudno vodom. Ima samo tri vrela: Lisičijak iz Pećine, Tukovača i Gruborovo Vrelo. U Međugorju je Jezero 900 m2 sa koga ljeti, kad se prokose sjenokosi u Mećugorju, stoka pije vodu. Pomažu se i kopanim bunarevima. Tako su poznati Beronjski Bunarevi u Beronjskoj Varoši. Kao da je u vezi uvor Suvajčine, Pećina Lisičijak i niz vrtača sa Crnim Jezerom.
Tip sela.
Deo sela Brda razbijen je u srodničke grupe od 50 do 200 m. Isto tako i u Tuku, gde su srodničke grupe rasturene iznad vrtača. Povrh Polja je sašorovan deo naselja, koji zovu „Beronjska Varoš“. Pokraj stare ceste je iz Krupe za Bihać kroz Drenovo Tijesno crkva, sveštenikov stan, škola, šumarska kuća, mehana. Nekoliko je odeljenih kuća prišlo cesti, i neki naseljenici iz Like iza okupacije. Taj deo sela dobija sve više tip drumskog naselja.
Na Brdima su:
Đukići 3 k., Beronje 9 k., Batas 1 k., Pašić 1 k., Pjanići 2 k., Kovačević 3 k., Novakovići 5 k., Zobenica 1 k. i Gaćeša 1 k.
U Polju su:
Beronje 32 k., Uzelac 2 k., Đukići 4 k., Lonići 3 k., Đerić 1 k., Zmijanjci 5 k., Pajanić 1 k., Pilipović 1 k., Prica 2 k., Kovačevići 2 k. i Zobenice 2 k.
U Tuku su:
Kovačevići 6 k., Jeličići 19 k. u 5 grupa, Kresoje 1 k., Mitrovići 3 k., Nedimovići 2 k., Trtice 3 k., Štakić 1 k., Ružići 2 k., Beronja 1 k., Sudčević 1 k., Zobenica 1 k., Zmijanjac 1 k. i Uzelac 1 k.
Svega je u selu 23 porodica sa 131 kućom.
Privreda.
Stanovništvo se bavi i zemljoradnjom i stočarstvom. U Mećugorju gde su im sjenokosi, ima ih nekolicina stanove sa blagom. Blago je tu od kad se prokosi pa preko cele zime, dok se seno ne potroši. Tada slave u selo sa ovcama na janjila.
Na glasu je radićka pšenica. Od nje je bela pogača kao sneg i dade se dobro da razvija za pitu. Pre Okupacije je skuplje prodavana pekarima na bihaćkom pazaru.
Pomažu se i drvetom iz erarne šume. Jedan je deo išao pre rata na rad u „Prajsku“ i Ameriku. Nekoliko ih je još u Americi i znatne sume šalju kućama. U selu je: jedan kolar, pet dunđera i jedna birtija.
Imena.
Ne znaju od čega je ime selu. Spominje se ,,Radich“ u popisu opustošenih mesta 1693. do 1696. (Radoslav Lopašić, Spomenici Hrvatske Krajine knj. III str. 11).
Na naselja pre Turaka podseća Mratinac. Na raseljene porodice: Mijića Poljana, Šarića Ograda i Borića Do. Na obamrle porodice podseća: Jeremića Ograda i Vladušića Njiva.
Starine.
Na terasi kraj Pećine raspoznaju se tragovi neke građevine koju zovu „Crkvina“. Ne može da se razabere ili je sredovekovna crkva bila pre Turaka ili kakvo rimsko zdanje; a verovatno da je tu bilo u oba doba. I Beširevića Brdo zovu „Crkvina“ ali tu nije bila crkva nego zbor i poljska molitva na Spasovdan. Više Beronjske Varoši oko vršeljka „Čungar“ raspoznaje se opkop. Više ceste na Loninoj Kosi raspoznaju se tragovi starog naselja.
Pod završnim kosama Grmeča, a između sela Grmuše i Velikog Radića bila je crkva, kojoj je, vele, Stojan Janković postavio temelj. Izgorela je uz Bunu 1875.—78., a posle Okupacije je nova sagrađena na današnjem mestu.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Pre 200 g. bila je porodica Grubor, koja se odselila pre 130 g. u Vrletine u Baniju. Od današnjih najstariji su:
-Kovačevići, Jeličići i Zmijanci. Predak se Kovačevića zvao Bogunović. Starina im je s Juga pre 400 g. Pali su najpre „na Zmijanje pod Bjelaj“. Tu im izgore kuća kad su sušene konoplje za nabijanje i tapije na zemlju. Sklone se od zuluma turskog u Dalmaciju. Iz Doljana presele jedni preko planine u Radić. Od njih su:
-Kovačevići 11 k., Pjanići 3 k. i Pašić 1 k. Slave Jovanjdan. Iz njihova je plemena bio vojvoda u ustanku 1875—78., pop Vajan Kovačević.
Iza Kovačevića došli su pre 180 g.
-Jeličići 19 k. sa Zmijanja. Starinom su verovatno s Juga.
Od: Jeličića su i:
-Mitrovići 3 k. Slave Nikoljdan.
-Zmijanjci 6 k. su sa Zmijanja pre 180 g. Slave Đurćevdan.
Sa Zmijanja su i:
– Đukići 4 k., zvali su se najpre Gvozdeni, pa posle Mudrinići. Srodni su sa Zmijanjcima, ali nije se sačuvalo sećanje o tome.
Pre 150 g. došao je predak:
-Beronja 42. k. iz Like. Pobegao je od vojske i ustavno se u najam kod Pere Kovačevića u Radiću. Zvao se Jovan Rašeta. Bio je visok. Jedna žena reče: „Ko će ovome deranu da skroji rubine“. Odatle se prozove najpre Deronja, a posle da je ljepše Beronja. U Pere je bilo više sinova i jedinica kćer Deva. Njom se Jovan oženi i ostave iza sebe dobar porod. Priča se da je u to vreme u Radiću bilo svega sedam kuća.
Pre 100 g. su iz Like:
-Nedimovići 3 k. Zvali su se Grkovići. Predak im, što se često selio, bude prozvan „Nedim“ (nije nigde dugo dimio) i potomke Nedimovići. Jedan od njih otisnuo lonac sa police pa prozvani:
-Lonići 3 k. Slave Đurćevdan.
Pre Omerpaše su:
-Novakovići 5 k. (Arhanđelovdan) sa Popine i:
-Zobenice 4 k. (Nikoljdan) iz Like.
Pre Doljanske Bune su:
-Pilipović 1 k. (Sv. Alimpija) od Unca,
-Uzelci 3 k. (Nikoljdan) iz Like i:
-Gaćeše 1 k. (Nikoljdan) iz Like od koga su:
-Vukići 3 k. iz Dalmacije su posle okupacije:
-Bojići (Markovdan),
-Batas 1 k. (Jovanjdan) iz Strmice i:
-Kresoje 4 k. (Nikoljdan).
Iz Like su posle okupacije:
-Štakić 1 k. (Nikoljdan) iz Kosinja;
-Ružići 2 k. (Jovanjdan) sa Doljana;
-Trtice 3 k. (Jovanjdan) sa Vrhovina,
-Đerić 1 k. (Jovanjdan) iz Korenice;
-Delići 3 k. (Jovanjdan) iz Bjelopolja;
-Price 2 k. (Arhanđelovdan) iz Korenice i:
-Sudčević 1 k. (Arhanđelovcan) sa Popine.
Odselile su se porodice:
-Ćirići u Ljusinu,
-Borići y Krajinu Bužimsku,
-Kresoje u Suvaju, a:
-Nedimovići u Jasenicu.
IZVOR: Prema knjizi „Pounje u Bosanskoj krajini“ od Milana Karanovića. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)