Порекло становништва села Мали Радић, општина Босанска Крупа. Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Стање из 1925. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Коса Грмеч планине, која се завршује главицом Бадњевића (463 м.) купаста облика, одваја радићку увалу на Велики и Мали Радић. Највиши је Обљај 533., а надвисује село Злоимењак 909 м. Између Злоимењака и Обљаја почне да пири ноћњик, чим сунце падне за гору па по целу ноћ док сунце не огране и два сата искочи. Тада се мора обући зимско одело и кожух. Куда дохваћа тај ноћник ту је пшеница најбоља.
Где не дохваћа ноћник често пшеницу „побије кљах“. Кад нема ноћника по два дана, онда ће „превријеменити“ или ће киша или снег.
Водом су оскудни. Само су Каменица, Јаворац и Чатрња. Сви засуше љети. Код кућа су Ковачевића и Мазалице локве, где се благо поји.
Тип села.
Село је разбијено у сродничке групе, растурене око вртача. Село има три дела: Каменица, Обљај и Равна Долина.
Каменица је до Великог Радића, Обљај око Обљаја, а Равна Долина до Врањске.
У Каменици су:
Сенић 1 к., Шикић 1 к. Хрњак 2 к., Бероње 3 к., Поповић 1 к., Јеличићи 5 к., Пухар 1 к., Агбабе 2 к., Биљетина 2 к., Змијањац 1 к., Радоњићи 2 к., Наранџић 1 к., Кресоја 1 к., Мирић 1 к. и Ружичић 1 к.
На Обљају су:
Сантрачи 3 к., Буковац 1 к., Ковачевићи 8 к., Делићи 2 к., Цвјетићанин 3 к., Шијан 1 к., Јеличићи 5 к., Кресоја 1 к., Миљуши 5 к., Мазалица 1 к., Балаћ 1 к., Кесер 1 к., Ружић 1 к., Иванишевић 1 к., Огњеновић 1 к., Вукобратовић 1 к., Карановић 1 к., Репајић 1 к., Радмановић 1 к., Басарић 1 к., Тркуља 1 к. и Хркаловић 1 к.
У Равној Долини:
Кантар 1 к. и Агбабе 2 к.
Свега је у селу 36 породица са 79 кућа.
Привреда.
Баве се и сточарством и земљорадњом. Неколико их имаду станове са стоком у Мећугорју. Има их и на раду у Америци. Од нузгредног привређивања само један има ујмени млин на Крушници.
Имена.
Ханиште је ради тога, што је ту био хан, кад је стари пут водио од Бихаћа за Травник. На одсељене породице подсећа: Дрљачина Пољана и Тишмина Драга. „Аферим“ ливада, што је муслиман узвикнуо „аферим“, кад је један нашао веду.
Старине.
На брду Обљају, купаста облика, велики је простор оивичен сухозидином и унутра расути хрбњеви глиненог посуђа. Било је свакако веће старо насеље.
Постанак села и порекло становништва.
Пре 150 г.село је било пусто.
Најпре су доселили пре 150 г.
–Јеличићи 10 к. (Никољдан) из Великог Радића. Старином су с Југа, па су прошли кроз Змијање. Тада су се преселили из Великог Радића и:
-Ковачевићи 8 к. (Јовањдан) и Змијањци 1 к. (Ђурђевдан). Пре 100 г. су из Великог Радића и:
-Бероње 3 к. (Јовањдан).
Пре Омерпаше су:
-Сантрачи 4 к. (Св. Пантелију) из Бјелајског Поља;
-Мазалица 1 к. (Јовањдан) из Залина, а старином су из Далмације где су се звали Богуновићи и:
-Сенић 1 к. (Никољдан) из Мале Рујишке, а старином су из Мачве од Лапца.
Пре окупације су из околних села:
-Поповић 1 к. (Никољдан) са Бушевића и:
-Карановић 1 к. (Ђурђевдан) из Суваје.
Пре окупације из Далмације:
-Кресоје 2 к. (Никољдан).
Из Лике су пре окупације:
-Миљуши 5 к. (Јовањдан) из Мазина,
-Радоњићи 2 к. (Св. Стевана Дечанског);
-Балаћ 1 к. (Арханћеловдан) из Круга;
-Биљетина 1 к. (ЈоваЊДан):
-Буковац 1 к. (Ђурћевдан) из Круга.
Из Лике су после окупације:
-Агбабе 4 к. (Св. Стевана Дечанског) из Дољана;
-Мирић 1 к. (Михољдан) из Трновца;
-Иванишевић 1 к. (Ђурђевдан) из Бјелопоља;
-Батрић 1 к. (Ђурђевдан) из Барлета;
-Хркаловић 1 к. (Јовањдан) из Дољана;
-Радмановић 1 к. ( Јовањдан) из Барлета;
-Вукобратовић 1 к. (Јовањдан) из Дољана;
-Пухар 1 к. (Јовањдан) Из Дољана;
-Хрњак 2 к. (Јовањдан) из Врховине;
-Шикић 1 к. (Јовањдан) из Врховине;
-Стакић 1 к. (Никољдан) из Дољана;
-Кесер 1 к. (Никољдан) привела га мати у Јеличиће;
-Тркуља 1 к. (Јовањдан) из Мекињара;
-Репајић 1 к. (Јовањдан) из Крбавице;
-Шијан 1 к. (Арханђелован) из Корјенице;
-Цвјетићанин 2 к. (Јовањдан) из Мељиновца;
-Делићи 2 к. (Јовањдан) из Бјелопоља;
-Наранџић 1 к. (Јовањдан) из Дољана;
-Кончар 1 к. (Стефањдан) са Врховина и:
-Огњеновић 1 к. (Стефањдан) из Бјелопоља.
ИЗВОР: Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.




5. јануар 2026. у 17:38
Ljiljana Agbaba
Moj otac je od Agbaba iz Malog Radića, ali su kolonizovani posle Ii sv.rata u Mladenovo. Posle rata ’90. nema više Agbaba u tom kraju koliko je meni poznato.
Inače link za navedenu knigu nije dobar, knjiga je obrisana sa te stranice. Da li možete da mi pošaljete PDF na mejl možda?