Порекло становништва село Острожница, Босанска Крупа. Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
На делу карсне заравни више слива Крушнице у Уну насеље је Острожница. Највише је Острожничко Брдо 406 м. Село је изобилно водом.
Тип села.
Главни је део сашорован и то муслимански. По крајевима је неколико муслиманских кућа и све православне. Село има један део:
Арнаутовићи 5 к., Дракулићи 1 к., Басарићи 1 к., Кнежевић 1 к., Кљајић 1 к., Дивјак 1 к., Стојановић 1 к., Бокани, 2 к., Халилевић 1 к.. Рекићи 8 к., Карановић 1 к., Мушиновићи 5 к., Палићи 5 к., Сивићи 11 к., Мујкановићи 2 к., Taлићи 4 к. Османовић 1 к., Равњак 1 к., Парићи 2 к., Бобић 1 к., Сефић 1 к., Клашња 1 к., Крајиновић 1 к., Јерковић 1 к.. Танкосић 1 к., Мујиновићи 4 к., Јакшић 1 к., Мулалић 1 к.. Герзић 1 к. и Терзић 1 к.
Свега 30 породица са 68 кућа.
Привреда.
Село је за сточарство. Услед веће популације све је подорано; земља нејачи, а село сиромаши. Поред земљорадње шест их се баве месарским занатом у селу и у Крупи сајменим даном, где пеку јањце.
Имена.
Не знају од чега је име селу. Биће свакако из времена пре Турака. На насеља пре Турака подсећају имена Фрањевац и Карлоква. Карлоква мисле да је од Карлова Локва. Халваџића Воће на породицу Халваџиће, који су обамрли и раселили се.
На нестала насеља подсећају: Бранчевац, Милова Страна, Врањешевац, Ивановац, Јанкова Кућерина и Милићев Бријег.
Старине.
На крају села, према Бадићу, на Црквини pacпознаје се зид и по брду ковачке троске. Негде ту, веле, да има калдрмисан пут. Више слива Крушнице у Уну на стрмој коси има зида. Веле да је почет да се ту зида град, па кад је чобаница нашла у шуми зарастао крупски град, да су оставили недовршен.
Постанак села и пПорекло становништва.
Пре 100 г. били су на Острожници станови са благом из Крупе. Први су су иселили Сивићи 11 к. Старином су из Анадола. Једни су одселили иза окупације у Цариград. Од њих је био један паша, нестао је у триполитанском рату 1911. г.
Од личких су муслиманских породица из Крупе:
-Мушиновић 5 к.
-Анадолци су:
-Талићи 4 к. и од њих:
-Палићи 5 к. и:
-Османовићи 1 к.
Из Крупе су пре 100 г.:
-Рекићи 8 к.
Из Арнаутлука су пре 100 г.:
-Арнаутовићи 5 к. и од њих:
-Мујкановићи 2 к.
Пре окупације су:
-Равњак 1 к. из Бужима на материнство;
-Перићи 2 к. из Бужима,
-Халилевићи 1 к. из Бихаћа и:
-Бабићи 1 к. из Бихаћа.
После окупације су:
-Мулалић 1 к. из Бужима;
-Терзић 1 к. из Бадића;
-Герзић 1 к. из Бадића и:
-Сефић 1 к. из Чекрлија.
Од православног становништва најпре су доселили пре Омерпаше:
-Јерковић 1 к. (Петровдан) испод планине;
-Кнежевић 1 к. (Никољдан) са Цвјетнића и:
-Лујиновићи 4 к. (Никољдан) из Лике.
Пре окупације су:
-Бокан 2 к. (Никољдан) из Лике;
-Танкосић 1 к. (Ђурђевдан) од Трубара и:
-Карановић 1 к. (Ђурђевдан) из Петровића.
Из Лике су после окупације:
-Дракулић 1 к. (Св. Стевана Дечанског) из Коренице;
-Дивјак 1 к. (Никољдан) из Лике;
-Стојановић 1 к. (Јовањдан);
-Крајиновић 1 к. (Јовањдан);
-Јакшић 1 к. (Св. Василију);
-Кљајић 1 к. (Никољдан);
-Басарић 1 к. (Ђурђевдан) и:
-Клашња 1 к. (Ђурђевдан).
ИЗВОР: Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)