Poreklo stanovništva selo Ostrožnica, Bosanska Krupa. Prema knjizi „Pounje u Bosanskoj krajini“ od Milana Karanovića. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Na delu karsne zaravni više sliva Krušnice u Unu naselje je Ostrožnica. Najviše je Ostrožničko Brdo 406 m. Selo je izobilno vodom.
Tip sela.
Glavni je deo sašorovan i to muslimanski. Po krajevima je nekoliko muslimanskih kuća i sve pravoslavne. Selo ima jedan deo:
Arnautovići 5 k., Drakulići 1 k., Basarići 1 k., Knežević 1 k., Kljajić 1 k., Divjak 1 k., Stojanović 1 k., Bokani, 2 k., Halilević 1 k.. Rekići 8 k., Karanović 1 k., Mušinovići 5 k., Palići 5 k., Sivići 11 k., Mujkanovići 2 k., Talići 4 k. Osmanović 1 k., Ravnjak 1 k., Parići 2 k., Bobić 1 k., Sefić 1 k., Klašnja 1 k., Krajinović 1 k., Jerković 1 k.. Tankosić 1 k., Mujinovići 4 k., Jakšić 1 k., Mulalić 1 k.. Gerzić 1 k. i Terzić 1 k.
Svega 30 porodica sa 68 kuća.
Privreda.
Selo je za stočarstvo. Usled veće populacije sve je podorano; zemlja nejači, a selo siromaši. Pored zemljoradnje šest ih se bave mesarskim zanatom u selu i u Krupi sajmenim danom, gde peku janjce.
Imena.
Ne znaju od čega je ime selu. Biće svakako iz vremena pre Turaka. Na naselja pre Turaka podsećaju imena Franjevac i Karlokva. Karlokva misle da je od Karlova Lokva. Halvadžića Voće na porodicu Halvadžiće, koji su obamrli i raselili se.
Na nestala naselja podsećaju: Brančevac, Milova Strana, Vranješevac, Ivanovac, Jankova Kućerina i Milićev Brijeg.
Starine.
Na kraju sela, prema Badiću, na Crkvini pacpoznaje se zid i po brdu kovačke troske. Negde tu, vele, da ima kaldrmisan put. Više sliva Krušnice u Unu na strmoj kosi ima zida. Vele da je počet da se tu zida grad, pa kad je čobanica našla u šumi zarastao krupski grad, da su ostavili nedovršen.
Postanak sela i pPoreklo stanovništva.
Pre 100 g. bili su na Ostrožnici stanovi sa blagom iz Krupe. Prvi su su iselili Sivići 11 k. Starinom su iz Anadola. Jedni su odselili iza okupacije u Carigrad. Od njih je bio jedan paša, nestao je u tripolitanskom ratu 1911. g.
Od ličkih su muslimanskih porodica iz Krupe:
-Mušinović 5 k.
-Anadolci su:
-Talići 4 k. i od njih:
-Palići 5 k. i:
-Osmanovići 1 k.
Iz Krupe su pre 100 g.:
-Rekići 8 k.
Iz Arnautluka su pre 100 g.:
-Arnautovići 5 k. i od njih:
-Mujkanovići 2 k.
Pre okupacije su:
-Ravnjak 1 k. iz Bužima na materinstvo;
-Perići 2 k. iz Bužima,
-Halilevići 1 k. iz Bihaća i:
-Babići 1 k. iz Bihaća.
Posle okupacije su:
-Mulalić 1 k. iz Bužima;
-Terzić 1 k. iz Badića;
-Gerzić 1 k. iz Badića i:
-Sefić 1 k. iz Čekrlija.
Od pravoslavnog stanovništva najpre su doselili pre Omerpaše:
-Jerković 1 k. (Petrovdan) ispod planine;
-Knežević 1 k. (Nikoljdan) sa Cvjetnića i:
-Lujinovići 4 k. (Nikoljdan) iz Like.
Pre okupacije su:
-Bokan 2 k. (Nikoljdan) iz Like;
-Tankosić 1 k. (Đurđevdan) od Trubara i:
-Karanović 1 k. (Đurđevdan) iz Petrovića.
Iz Like su posle okupacije:
-Drakulić 1 k. (Sv. Stevana Dečanskog) iz Korenice;
-Divjak 1 k. (Nikoljdan) iz Like;
-Stojanović 1 k. (Jovanjdan);
-Krajinović 1 k. (Jovanjdan);
-Jakšić 1 k. (Sv. Vasiliju);
-Kljajić 1 k. (Nikoljdan);
-Basarić 1 k. (Đurđevdan) i:
-Klašnja 1 k. (Đurđevdan).
IZVOR: Prema knjizi „Pounje u Bosanskoj krajini“ od Milana Karanovića. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)