Порекло становништва села Доњи Петровићи, општина Крупа на Уни. Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Стање из 1925. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
На заравни с обе стране Млаке Ријеке и до речице Војскове лежи насеље Доњи Петровићи. Из сплета коса Басарев Кланац извире више поточића који се слевају y Млаку Ријеку и тиме чине бреговито земљиште.
Тип села.
Село је разбијено у сродничке групе, растурене по косама и око долењака. Има три дела. Грабовац je између Млаке Ријеке и Војскове. Липа је до Бушевића, а Доњи Петровићи до Осредка.
У Грабовцу су:
Дробац 1 к., Ковачевић 1 к., Угарчине 3 к., Ерцег 2 к., Милошевићи 3 к., Чубрило 2 к., Радусин 1 к., Плавшић 1 к., Мандић 1 к. и Каран 1 к.
На Липи су:
Личине 2 к., Рађеновић 1 к., Мамлићи 3 к., Каран 1 к., Шевићи 5 к., Шкорић 1 к., Кљајић 1 к., Праштало 1 к., Грбић 1 к., Новаковићи 2 к., Вржине 2 к. и Дрљача 1 к.
У Доњим Петровићима:
Ерцези 3 к., Латиновићи 1 к., Кличковић 1 к., Штрпци 10 к., Јазићи 3 к., Радуловић 1 к., Милешевић 1 к., Новаковићи, 3 к., Мачкићи 3 к., Радусин 4 к. и Сердар 1 к.,
Свега је у селу 30 породица са 71 кућом.
Привреда.
Село се претежно бави земљорадњом. Осећа се више гајење шљивака и већа се пажња обраћа гојењу свиња. Има их и на раду у Америци. У селу је 1 ковач, 1 дунђер, а један тргује благом.
Имена.
Збјеговина, јер су ту били у збјегу уз Буну. На расељене породице подсећа: Бјелајчево Брдо, Радекина Коса и Станчевића Брдо.
Старине.
На коси Звјеруши више Војскове распознају се остаци старог насеља. На Црквини виде се трагови мање грађевине. Сва је прилика да је ту била црква пре Турака.
Постанак села a порекло становништва.
Пре 100 г. доселили су:
-Штрпци 10 к. од Унца. То је стариначка по свој прилици српска властеоска породица. Има их по свој Крајини и Славонији. Једни славе Ђурђевдан. Од исте је породице један одселио више Бањалуке и од тога је и онај Давид Штрбац из славне Кочићеве сатире „Јазавац пред судом“. Славе Никољдан.
Иза њих су доселили:
-Личине 2 к. (Ђурђевдан) из Лике, где су се звали Радуловићи и:
-Милиновићи 3 к. (Ђурђевцан) из Поља, где су се звали Врањеши.
Пре прве Буне 1858. доселили су:
-Шевићи 5 к. (Лучиндан) из Лике;
-Дробац 1 к. (Ђурђевдан) из Велике Рујишке и:
-Радусин 5 к. (Михољдан) из Лике.
Из Бјелајског Поља су пре окупације:
-Латиновићи 2 к. (Јовањдан);
-Радуловић 1 к. (Никољдан);
-Kapaни 2 к. (Ђурђевдан) са Бобољусака и:
-Праштало 1 к. (Никољдан) из Лушци Паланке.
Из Лике су пре окупације:
-Мамлићи 3 к. (Никољдан);
-Угарчине 3 к. (Никољдан);
-Чубриле 2 к. (Лучиндан);
-Новаковићи 3 к. (Арханђеловдан) са Попине;
-Грбић 1 к. (Срђевдан);
-Сердар 1 к. (Јовањдан);
-Јазићи 3 к. (Јовањдан);
-Вржине 2 к. (Никољдан);
-Новаковић 2 к. (Јовањдан);
-Кљајићи 1 к. (Св. Василију) и:
-Плавшић 1 к. (Ђурђевдан).
Пре Окупације су:
– Мачкићи 3 к. (Никољдан) од Сане и:
-Милешевић 1 к. (Томиндан) из Осредка;
-Ерцези 7 к. (Ђурђевдан) из Ракана;
-Ковачевићи 1 к. (Св. Стевана Дечанског);
-Шкорић 1 к. (Никољдан) из Врањске;
-Рађеновић 1 к. (Ђурђевдан) из Матаваза и:
-Дрљача 1 к. (Трифуњдан) испод планине.
Из Лике после Окупације:
-Мандић 1 к. (Ђурђевдан) и:
-Кличковић 1 к. (Јовањдан).
ИЗВОР: Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)