Порекло презимена, село Горњи Петровићи (Босанска Крупа)

Порекло становништва село Горњи Петровићи, општина Босанска Крупа. Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Стање из 1925. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

На карсној заравни је насеље Петровићи. Арапушка удолина раздваја их на Горње и Доње Петровиће. Само су састављени уским комадом земље између Арапуше и Малог Бадића.

Воду пију са врела: Врелце, Точак, Змијањчевац, Стубои Водице.

Тип села.

Село је разбијено у групе сродничке, растурене међу долењке. Удаљеност је кућа од 20 до 50 м, а група од 100 до 300 м. Село се дели на три краја.

На Криваћу су:

Медићи 1 к., Карановићи 8 к., Костић 1 к., Бокани 2 к., Бјелић 1 к., Бурсаћи 2 к., Калуђери 4 к., Маринковић 1 к., Кнежевићи 2 к., Јапунџа 3 к., Лујиновићи 2 к., Латиновићи 2 к., Аничићи 2 к. и Пађени 4 к.

На Лисини су:

Грбићи 10 к., Кременовић 1 к., Рашете 2 к., Крнетићи 4 к., Шекеровићи 3 к., Крајиновић 1 к. и Карановић 1 к.

У Седића Луци:

Јежи 4 к., Кљајић 1 к., Делић 1 к., Седићи 2 к., Цвјетићанин 1 к., Клашње 3 к., Бибић 1 к., Бокани 3 к., Ковачевићи 1 к., Радишићи 4 к., Латиновићи 2 к., Чубриле 2 к. Личине 2 к., Шкрбић 1 к. и Мајкић 1 к.

Свега је у селу 31 породица са 85 кућа.

Привреда.

Село је подесније за сточарство, али је отешњало па је све подорано и више се бави земљорадњом. Земље отањише, јер их однесе време. Има их и на раду у Америци.

Имена.

Село је добило име по породици Петровића, која се раселила, не зна се и када ни куда се одселила. Вероватно, да је која породица за првих година владања Турака од Југа на путу за алпијске крајеве ту се задржала. На нестала насеља подсећа Радновића Брдо.

Старине.

Под Кекића Главицом на вису 421 м. је Црквина. Распознају се темељи грађевине са кречом и око ње једва приметни гробови. Ту су, веле, Турци сасекли збор.

Постанак села и порекло становништва.

За Лаудонова Рата је вероватно село опустело. Први су населили пре 100 г.

-Грбићи 10 н. Прандед им је из Лапца. Славе Срђевдан. Даље порекло не знају. Код њихових сродника у Цвјетнићу (Уначка Жупа) сачувано је предање нејасно, како су од Крушевца и да су се звали Грбљановићи. Најпре су се населили у Далмацију, а одатле су се расељавали по Босанској Крајини и Лици.

Пре Омерпаше су:

-Бокани 5 к. (Ђурђевдан) из Лике, где су се некада звали Војводићи и:

-Бурсаћи 2 к. (Ђурђевдан) из Калдрме.

Пре Омерпаше су:

-Калуђери 4 к., (Марковдан) од Змијања и:

-Пађени 4 к. (Ђурђевдан) из Пађена (Далмација).

Пре Омерпаше су:

-Карановићи 9 к. (Ђурђевдан) са Бобољусака и:

-Јежи 4 к. (Стефањдан) од Јајца.

Пре Окупације су из Бјелајског Поља:

-Латиновићи 3 к. (Јовањдан) ;

-Радишићи 4 к. (Никољдан);

-Бјелићи 1 к. (Јовањдан) и:

-Кнежевићи 2 к. (Никољдан) од Унца.

Из Лике су пре Окупације:

-Јапунџе 3 к. (Никољдан);

-Чубрило 2 к. (Лучиндан);

-Рашете 2 к. (Никољдан) из Лапца;

-Кремановић 1 к. (Никољдан);

-Лујановићи 2 к. (Никољдан);

-Кљајић 1 к. (Cв. Василију) и

Маринковић 1 к. (Никољдан).

Пре Окупације су:

-Крнетићи 4 к. (Томиндан) и од њих:

-Шекеровићи 3 к. из Дубовика;

-Ковачевић 1 к. (Св. Стевана Дечанског) из Пученика;

-Аничићи 2 к. (Марковдан) из Велике Рујишке, где су се звали Славуљи;

-Мајкић 1 к. (Ђурђдеван) из Мајкића Јапре и:

-Медић 1 к. (Ђурђевдан) са Тромеђе.

Из Лике су после Окупације:

-Клашње 3 к. (Ђурђевдан);

-Личина 2 к. (Лучиндан);

-Костић 1 к. (Никољдан) приведен;

-Крајиновић 1 к. (Јовањдан);

-Бабићи 1 к.

-Шкрбић 1 к. (Благочасне Вериге);

-Делић 1 к. (Јовањдан) и:

-Цвјетићанин 1 к. (Cв. Јована).

Муслимани:

-Седићи 2 к. су иселили из Арапуше при деоби на своје земље после Окупације.

ИЗВОР: Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.