Порекло презимена, село Доњи Дубовик (Крупа на Уни)

Порекло становништва села Доњи Дубовик (пре Другог светског рата Алибегов Дубовик), општина Крупа на Уни. Према књизи “Поуње у Босанској крајини” од Милана Крановића из 1925. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Положај села.

Насеље је на косама Крупића и Мраовој. Одваја се од Малићбегова Дубовика брдо Лисац 454 м. Један део села је у долини Војскове и зове се Балине Баре. Воду пију са врела: Мраовац, Бубан, Понорац и са Бијелог Потока.

Тип села.

По косама су куће у групама. Има три краја:

На Крупића Коси су:

Крнетићи 12 к., Поповић 1 к., Стричићи 3 к., Котур 1 к., Бундале 6 к., Војиновићи 5 к., Кондићи 2 к., Растовићи 3 к., Дукићи 2 к., Тољагић 1 к. и Јајчанин 1 к.

На Мраовoj Коси:

Праштале 5 к., Бањац 1 к., Милошевић 2 к., Ступари 1 к., Кондићи 3 к., Балаћ 1 к., Пупац 3 к., Војиновићи 3 к., Ђумићи 1 к., Ђукановићи 2 к. и Миљевић 1 к.

У Балиним Барама:

Јеж 1 к., Ковачевић 1 к. и Чича 2 к.

Свега је 23 породице са 62 куће.

Привреда.

Више се баве земљорадњом. Има их на раду у Америци. У селу су: три дунђера један колар и једна трговина ситнарије и продаја духана.

Имена.

Село је добило име по Алибегу Крупићу. Биљег по отесаном камену крај пута. Сва је прилика да је римска ознака пута.

Старине.

Старина нема осим на биљегу што је био отесан камен.

Постанак села и порекло становништва.

Иза Лаудонова Рата 1790. кад су се становници склонили у збјегу у Нови и прешли у Војну Границу, село је остало пусто. Први су иза тога доселили:

–Крнетићи 16 к. Славе Томиндан. Доселили су из Далмације. По једнима они су се тамо звали Гаћеше, а по другима Цвјетковићи. Цвјетковићи у Лици славе Томиндан. Породица је до скора давала више свештеника. Протосинђела Тому Крнетића сургунисали су Турци ради веза са Кнезом Михаилом и умро је негде у Малој Азији.

Пре 100 година су:

–Кандићи 5 к. (Никољдан) са Змијања;

–Војиновићи 8 к. (Ђурђевдан) из Мазина и

-Котур 1 к. (Никољдан) из Лике.

Пре Омерпаше су:

–Праштале 5 к. Никољдан из Лушци Паланке. Старином су са Херцеговине и звали су се Новаковићи. Порекло им је, веле, од Старине Новака.

Пре окупације су:

–Стричићи 3 к. (Ђурђевдан) из Мајкића Јапре, где су се звали Мајкићи;

–Миљевић 1 к. (Стевањдан) од Унца и

–Бањац 1 к. (Јовањдан) из Бјелајског Поља.

Пре окупације су из Лике:

–Ђумићи 1 к. (Арханђеловдан);

–Поповићи 1 к. (Никољдан) из Небљуса;

–Балаћ 1 к. (Арханђеловдан) и

–Растовићи 3 к. (Јовањдан).

Пре окупације су од Јајца:

–Јајчанин 1 к. (Стефањдан) и

–Јеж 1 к. (Стефањдан).

Из Лике су пре окупације:

–Дукићи 2 к. (Стефањдан);

–Ковачевић 1 к. (Ђурђевдан).

Пре окупације је:

–Пупац 3 к. (Јовањдан) од Липника и звали су се Сакраџије.

–Бундале 6 к. (Јовањдан) из Хашана.

После окупације су:

Ступар 1 к. (Лазареву Суботу) из Велике Рујишке;

–Ђукановићи 2 к. (Ђурђевдан) из Јоховице. Били су у најму код Недимовнћа и

–Чича 2 к. (Јовањдан) из Лике.

Не зна се одакле су:

–Милошевићи 2 к. и

–Тољагићи 2 к.

ИЗВОР: Према књизи “Поуње у Босанској крајини” од Милана Карановић. Приредио сарадник Порекла Милодан.