Порекло становништва села Бужим, општина Крупа на Уни. Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића из 1925. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Од била коса и косењака од Јоховице до Ђорковане, развођа Бужимске и Баштре, издваја се коса купасто завршена и на њој добро очувани остаци средовековног града Бужима.
Воде.
Ниже града је Велики Бунар одакле је за турског доба вода изведена на чункове земљане до скупа кућа под градом.
Тип села.
На уседлини косе на којој су остаци тврђаве и Стражбенице већа је група кућа. Даје изглед мале оронуле чаршије. Крај цесте која води из Отоке у Вранограч код увора потока Капетановца у Бужимницу развија се мала чаршија. Ту је џамија, жандарска касарна, школа, опћина, дућани и кафане.
Остали су делови села разбијени по косама. Дели се на четири краја. Не чује се назив махала.
У Граду су:
Алијагићи 4 к., Шахиновићи 4 к., Мулалићи 5 к., Машиновићи 3 к., Ичановићи 2 к., Дурановићи 3 к., Бегићи 4 к., Топаловић 1 к., Вукалићи 1 к. и Екићи 1 к.
У Каменици:
Варцари 1 к., Џахиновићи 8 к.,Ћатићи 3 к., Пилићи 2 к., Исаковићи 4 к., Рамићи 2 к. Дурановићи 1 к. Диздаревићи 2 к., Сијамхоџићи 1 к., Џинићи 1 к., Башићи 1 к., Чаушевићи 1 к.
У Купусници:
Ичановићи 11 к., Равњаковићи 2 к,, Беговићи 1 к., Бајрактаровићи 1 к., Синановићи 1 к., Џинићи 4 к., Шакоњићи 1 к., Балчиновићи 1 к., Даутовићи 1 к., Дервићи 4 к., Мекићи 1 к., Мелкићи 1 к. и Исаковићи 1 к.
У Лукума:
Вукалићи 3 к., Мулалићи 11 к., Мустафићи 6 к., Сијамхоџићи 5 к., Кљајићи 3 к., Бегићи 1 к., Бећић 1 к., Ћатић 1 к. и Велаџић 1 к.
Свега 33 породице са 116 кућа.
Привреда.
Земљорадња је претежна, а затим сточарство и воћарство. И трговином се баве, да подмире потребе села, која комуницирају Бужиму.
Имена.
Пада у очи много турских назива њива: Харем, Хојалук, Табаковац, Јемишлик, Чаира. На нестале породице подсећа Бранковача.
Старине.
Зидине су града прилично сачуване. Распознају се зидови пре Турака и које су после Турци проширивали. На уседлини „Клиса“, где је била црква пре Турака и више ње, има трагова старог гробља. Ниже Клиса где је сашорован део Бужима разпознају се знаци некадашњег живљег промета и живота. То је било пре Омерпаше, кад је капетан бужимске нахије из бужимског града управљао нахијом. Ниже града с друге стране распознају се темељи веће зграде, коју зову „Полача“.
Постанак насеља и порекло становништва.
Бужим се развио као типично тврђавно насеље од гарнизонске мање посаде на Крајини. За освајање Бужима остала је ова прича:
Из освојеног Језерског пођу 7 људи са развијеним заставама и то на коњима, обиђу више пута око брда Стражбенице. Бан мислећи да је велика војска, нагне бежати. Један завиче: „Бјежи бане низ бужимске стране, не тјера те Алипаша с војском већ те тјера седам Језерана“.
На то се бан поврати и заметне се кавга. Није се сачувало предање да ли су ти населили бужимски празан град. Само, веле, да их 9 војника населило из Анадола и то:
-Шахин, Чиркин, Сиклеуша, Харчета, Калауз, Авдија, Пајалин, Киран и Селим. Примали су улефу од цара. Стајали су најпре у граду. Иза Карловачког Мира дошли су из Лике преци:
-Зубовића, Скендеровића и Бунића. Негде тада дошао је предак Сијамхоџића.
Однекуда као она и веле да је од оног у песми певаног Софте Ранковића. Уз предка Крупе капетана дошао некакав Арнаут „Љоља“ за градског диздара. Од тих је 14 људи сво становништво Бужима и насеља Лубарда, Махмић–села, Коњодора, Вага, Мразовца, Чава, Варошке Ријеке, Чаглица, Лиђана, и Љубијанкићи.
Испочетка и исељени од града на станишта и крчевине ишли су џамији у граду петком на џумај. Веле да се је могло видети по 700 коња седланика. Најпре су подигли сибијан мехтебе где су им се деца учила веронауци. Уз Рамазан долазио је софта из Медресе да учи теравију. После Омерпаше се почели сасвим издвајати подижући џамије.
Тако се развило 10 самосталних насеља. Cojy Харчете спадају:
–Топаловићи 1 к., Чаушевићи 1 к., и Диздаревићи 2 к.,
Кирану: Бегиш 5 к., Машиновићи 3 к. и Ичановићи 13 к.
Шахину: Шахиновићи 12 к.
Шиклеуши: Мулалићи 16 к.
Од „колина“ Кариман–Ћехаје што се у песми народној пева (код њихових се изравних потомака Исаковића чувају и сад токе и илике сребрне и букагије у којима је тај њихов предак побегао из тавнице у Карловцу): Исаковићи 5 к., Рамићи 2 к., Пилићи 2 к. и Дурановићи 4 к.
Од Сијамхоџе су: Сијамхоџићи 6 к.
Од Зубовића су: Џинићи 5 к., Башићи 1 к., Равњаци 2 к., Барјактаревићи 1 к., Синановићи 1 к., Шакоњићи 1 к., Балчиновићи 1 к., Дервићи 4 к., и Кљајићи 3 к.
Из Вардара је приведен:
-Варцар 1 к. yз матер која се удала за Бегиће.
Не зна се коме плетиву припадају:
-Ћатићи 4 к., Алијагићи 4 к., Meлкићи 1 к., Велаџићи 1 к., Бећић 1 к., Вукалићи 5 к., Беговићи 1 к., Даутовићи 1 к., Мекић 1 к. и Мустафићи 6 к.
ИЗВОР: Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)