Порекло становништва села Величани, општина Требиње. Према књизи Миленка С. Филиповића и Љубе Мићевића „Попово у Херцеговини“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је на старој планини, на присојној страни, и има амфитеатралан изглед. У самом селу нема живих вода и лети, време великих суша, доносе воду с Покривеника испод Завале. У брду је “пишљевина“ (вода која се цеди, пишти) Брестовац. Старе заједничке чатрње су: Зечица, Спиле, Милануша, Црни врт, Славићуша, Ресуша, Базвина, Кутинуша, Зечевина, Нова Чатрња и Црквена Чатрња. Heке од њих више не држе воду. Нових приватних чатрњаима има 31, а 3 државне. Локве су: Водица, Крушевица. И До, и оне су узаједници са другим селима. Главне радне земље су у пољу и зову се: Голопоље, Pyпe, Толисаве, Крстаче, Дуге Њиве, Царине, Границе, Баре, Гувна, Скочци, Бладов Вир, Дупине, Виноградине, Оточице, Црпала, Зајамнице, Пругова, Покрајнице, Рогушве, Окучи, Михајле Луке, Маљве, Кукавице, Пелијешнице, Пржањ, Вељи Као, Почивало, Планине, Пропади, Вратарице, Вјенчарице, Хасе, Камен, Лукорјечи, Раскрсница, Мочила, Барице, Врбе, Лијесне Струге, Ситни Калови, Овћина, Рат, Струга, Диздаревина, Бистрица, Крчева, Баре, Печури, Задрачнице, Косовица. Плочице, Подолињаче, Покрајнице, Ресуша, Чиста Поља, Јамице, Вјешала, Подгора, Под Ратом, Наратнице и Киба. У брду су: Јавор, Под–Водицом, Бјеласница, Копрени До, Заград, Кућице, Криводо, Лазе, Жијеравица, Крушка, Спиле, Буљковци Радаве, Базвина, Доње Ограде, Окрајци, Радоваља, Meђe, Позечица, Грот, Башча, Кукуљевина, Трапине, Хумковине, Драчице, Милошевина, Врцовине, Бановине, Зечев До, Жбаник, Кованица, Оплетњак, Јерковине, Међине, Подамбар, Кнежине, Репине, Пајићевине, Хасе, Борковина, Виловице, Подвиловице; Зауличје, Круљевина и Криване. Око кућа и по вртовима има много смокава и дудова. Брда су потпуно гола; У 1927. држава је изделила на свако домаћинство по 20 дунума голог крша да се подижу приватни забрани. Дрвима ce снабдевају копајући жиле из земље, секући конопљику око реке и крадући дрва из младе шумље Дрме у Завали, а имућнији дрва са стране. Стоку напасају по пољу после жетве и по странама изнад и око села.
Тип села.
У селу су Махале Побрешка Махала, Буљковина, коју зову Дерикучка махала и Доња или Миилића Махала. Махале су одвојене, а куће у њима су на окупу; Има 52 куће и сви cy православни. Црква Св. арханђела Михаила је испод села, према средини; а око цркве је заједничко гробље. По причању, некада су се у Величанима сахрањивали и становници Чваљине, а на то упућују и надгробни споменици y чијим се натписима помињу Чихорићи. Престали су да се сахрањују у Величанима када се једном изврнула барка са мртвацем и потопили се и мртвац и возари.
Црква у селу је оправљена у турско доба, а место на коме је она од старине зове се Црква. Види се да је грађена на месту где је била већа црква. Прича ce да је некада око ње била варош. То поткрепљују тим што је y виноградима узидан отесани камен од старих кућа; а таквог камена узидано је на више места испод данашњег друма, а на једном месту су нађене затрпане велике рушевине и ту је нађено замешене земље приправљене за пећ (за израду цигле). На месту Кривачи и сада стоји велики доњи праг и у њему стопа од врата. Ту у близини налазили су и старинске гробове. Код цркве је велика и већ добро позната средњевековна некропола. Друго средњевековно гробље је на Коњувима, на Гребљу, где још стоје један стуб и неколико плоча. У селу има доста старих омеђина. Недалеко од села, према северу испод друма је Росино Гробље. Причају да су се на том месту сусрели и побили двоји сватови и да је ту, међу осталима, закопана и невеста Роса. Тврде да се у Славића кући налази једна лучева греда још из доба косовског боја. Било је шест таквих греда, али су Млечићи пет од њих употребили за лађу једну оставили за успомену.
Порекло становништва.
Зна ce за неколико родова који су раније боравили у селу. Зец је имао око 60 рала земље, али је услед слабих година и неродице имање распродао и отишао у Мостар. Једну половину имања купио је Ресулбеговић из Требиња, а другу су купили заједнички Хромић из Љубиња и Цимирот из Величана. Врцић је имао високу кулу, коју је продао Бучугу и одселио се у Мостар. Године 1718. помиње се Михајло Врцић. Куга је затрла Херака. Прича се да је од Херака била остала само једна удовица, коју је преварио Сердаревић из Љубиња и за чохану доламу јој узео цело имање. Где је био Херак сада је Васо Комненовић.
На Херака подсећа топоним Хераковина у селу. Топаловићи су се одселили у Столац. Вукадиновићи-Солде су имали имање и куће где сада стоје Милићи и Комненовићи. За њих се прича ово: Била браћа Ђуро и Михајло Вукадиновићи које Турци, због неке кривице, отерају у Мостар и затворе. После неког времена побегну у Далмацију, тамо се упишу у солдате и по гоме их назову Солдама. Солдама у Невесињу, а Вукадиновића у Босанском Шамцу. Где су сада Трифко Лакић и Јово Ћук Милин били су Врећетине. Ђурине су помрли од куге. Хунковићи су имали своје имање где су сада Орли. Године 1718. исмиње се као млетачки харамбаша Митар Унковић, али без ознаке села. Прича се да је куга у селу затрла 18 кућа. Руља је био оборкнез. За њега се прича да је био притиснуо много туђе земље, на што је удовица Врцића бацила лемеш турским властима, „кадиницу“ у знак тужбе против њега. Турци га вежу и одведу y Травник али се он вешто извуче, али га на поновну тужбу села поново ухвате и посеку. И сада има у дну села велик комплекс земље који се зове Кнежине. Базвина и Ивеља су погинули у Дабру. За њих се прича да су били велики лопови. Они су по Далмацији крали мазге, уље и вино, и гонили у Босну и продавали, а по Босни су крали коње, говеда и браве и продавали по Далмацији. Чувен род у Херцеговини су Круљи који су живели у Величанима и одатле једна грана отишла у Мостар, а друга, већа, у Поцрње и Раковце, села у Столачком срезу. Успомена на њих је у имену омеђине Круљевине. Даљим пореклом су из Пуљана. Године 1690. помиње се као претставник села поред Вука Славића, Мишко Кадијевић.
-Дерикучке (9 к.), Ћук (4 к.), Цимироти (1 к.), Славићи (3 к.), Орли (5 к.) и Божићи (1 к.) су сви један род и сви славе Васиљевдан. Сви су старином Божићи из Грмљани, а даљим пореклом из Куча. Најстарије презиме је Славићи, а Дерикучке, Ћук, Цимирот и Орли су презимена постала по надимцима предака. Године 1690. помиње се Вук Славић, а 1718, без ознаке села, Никола Ћук.
-Милићи I (5 к., Лучиндан) су од претка који је дошао као католик–из Орахова Дола, а;
-Милићи II (4 к.) од претка који је дошао из Риђана. Први су се звали раније Ждралићи.
-Ковачи (3 к., Јовањдан) су се доселили из Грмљана, пре 100 година.
-Пенде (2 к.) и;
-Иванишевић-и (1 к.) су заједничког порекла и славе Лучиндан, раније Шћепандан. Пореклом су од Педала из Седлара, одакле су дошли пре 200 година. Иванишевићи се зову и Мачуге, а то име давши од аге Сердаревића, тобоже што је неки предак увек кукао, маукао као мачка, да му је мало земље.
-Шарићи (2 к.,- Васиљевдан, а раније Лучиндан) су се доселили из Чваљине пре 120 година. Један се отселио у Скопље.
-Маврићи (2 к., Васиљевдан, а раније Лучиндан) су се доселили из Додановића пре 115 година, а у Додановиће су били дошли из Дријењана. Раније су се звали Чваљак, а пошто су овамо дошли из Додановића, зову их сада Додановићима.
-Амановићи ( к., Никољдан) су дошли из Крушевице, где је остала успомена на њих у имену Амановића Крушке под гробљем;
-Комненовићи (1 к., Арханђеловдан) из Галичића.
-Досте (2 K., Васиљевдан) су дошли из Крушевице: славили Арханђеловдан.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића и Љубе Мићевића „Попово у Херцеговини“. Приредио сарадник Порекла Милодан
Коментари (0)