Poreklo stanovništva sela Veličani, opština Trebinje. Prema knjizi Milenka S. Filipovića i Ljube Mićevića „Popovo u Hercegovini“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Selo je na staroj planini, na prisojnoj strani, i ima amfiteatralan izgled. U samom selu nema živih voda i leti, vreme velikih suša, donose vodu s Pokrivenika ispod Zavale. U brdu je “pišljevina“ (voda koja se cedi, pišti) Brestovac. Stare zajedničke čatrnje su: Zečica, Spile, Milanuša, Crni vrt, Slavićuša, Resuša, Bazvina, Kutinuša, Zečevina, Nova Čatrnja i Crkvena Čatrnja. Heke od njih više ne drže vodu. Novih privatnih čatrnjaima ima 31, a 3 državne. Lokve su: Vodica, Kruševica. I Do, i one su uzajednici sa drugim selima. Glavne radne zemlje su u polju i zovu se: Golopolje, Pype, Tolisave, Krstače, Duge Njive, Carine, Granice, Bare, Guvna, Skočci, Bladov Vir, Dupine, Vinogradine, Otočice, Crpala, Zajamnice, Prugova, Pokrajnice, Rogušve, Okuči, Mihajle Luke, Maljve, Kukavice, Peliješnice, Pržanj, Velji Kao, Počivalo, Planine, Propadi, Vratarice, Vjenčarice, Hase, Kamen, Lukorječi, Raskrsnica, Močila, Barice, Vrbe, Lijesne Struge, Sitni Kalovi, Ovćina, Rat, Struga, Dizdarevina, Bistrica, Krčeva, Bare, Pečuri, Zadračnice, Kosovica. Pločice, Podolinjače, Pokrajnice, Resuša, Čista Polja, Jamice, Vješala, Podgora, Pod Ratom, Naratnice i Kiba. U brdu su: Javor, Pod–Vodicom, Bjelasnica, Kopreni Do, Zagrad, Kućice, Krivodo, Laze, Žijeravica, Kruška, Spile, Buljkovci Radave, Bazvina, Donje Ograde, Okrajci, Radovalja, Međe, Pozečica, Grot, Bašča, Kukuljevina, Trapine, Humkovine, Dračice, Miloševina, Vrcovine, Banovine, Zečev Do, Žbanik, Kovanica, Opletnjak, Jerkovine, Međine, Podambar, Knežine, Repine, Pajićevine, Hase, Borkovina, Vilovice, Podvilovice; Zauličje, Kruljevina i Krivane. Oko kuća i po vrtovima ima mnogo smokava i dudova. Brda su potpuno gola; U 1927. država je izdelila na svako domaćinstvo po 20 dunuma golog krša da se podižu privatni zabrani. Drvima ce snabdevaju kopajući žile iz zemlje, sekući konopljiku oko reke i kradući drva iz mlade šumlje Drme u Zavali, a imućniji drva sa strane. Stoku napasaju po polju posle žetve i po stranama iznad i oko sela.
Tip sela.
U selu su Mahale Pobreška Mahala, Buljkovina, koju zovu Derikučka mahala i Donja ili Miilića Mahala. Mahale su odvojene, a kuće u njima su na okupu; Ima 52 kuće i svi cy pravoslavni. Crkva Sv. arhanđela Mihaila je ispod sela, prema sredini; a oko crkve je zajedničko groblje. Po pričanju, nekada su se u Veličanima sahranjivali i stanovnici Čvaljine, a na to upućuju i nadgrobni spomenici y čijim se natpisima pominju Čihorići. Prestali su da se sahranjuju u Veličanima kada se jednom izvrnula barka sa mrtvacem i potopili se i mrtvac i vozari.
Crkva u selu je opravljena u tursko doba, a mesto na kome je ona od starine zove se Crkva. Vidi se da je građena na mestu gde je bila veća crkva. Priča ce da je nekada oko nje bila varoš. To potkrepljuju tim što je y vinogradima uzidan otesani kamen od starih kuća; a takvog kamena uzidano je na više mesta ispod današnjeg druma, a na jednom mestu su nađene zatrpane velike ruševine i tu je nađeno zamešene zemlje pripravljene za peć (za izradu cigle). Na mestu Krivači i sada stoji veliki donji prag i u njemu stopa od vrata. Tu u blizini nalazili su i starinske grobove. Kod crkve je velika i već dobro poznata srednjevekovna nekropola. Drugo srednjevekovno groblje je na Konjuvima, na Greblju, gde još stoje jedan stub i nekoliko ploča. U selu ima dosta starih omeđina. Nedaleko od sela, prema severu ispod druma je Rosino Groblje. Pričaju da su se na tom mestu susreli i pobili dvoji svatovi i da je tu, među ostalima, zakopana i nevesta Rosa. Tvrde da se u Slavića kući nalazi jedna lučeva greda još iz doba kosovskog boja. Bilo je šest takvih greda, ali su Mlečići pet od njih upotrebili za lađu jednu ostavili za uspomenu.
Poreklo stanovništva.
Zna ce za nekoliko rodova koji su ranije boravili u selu. Zec je imao oko 60 rala zemlje, ali je usled slabih godina i nerodice imanje rasprodao i otišao u Mostar. Jednu polovinu imanja kupio je Resulbegović iz Trebinja, a drugu su kupili zajednički Hromić iz Ljubinja i Cimirot iz Veličana. Vrcić je imao visoku kulu, koju je prodao Bučugu i odselio se u Mostar. Godine 1718. pominje se Mihajlo Vrcić. Kuga je zatrla Heraka. Priča se da je od Heraka bila ostala samo jedna udovica, koju je prevario Serdarević iz Ljubinja i za čohanu dolamu joj uzeo celo imanje. Gde je bio Herak sada je Vaso Komnenović.
Na Heraka podseća toponim Herakovina u selu. Topalovići su se odselili u Stolac. Vukadinovići-Solde su imali imanje i kuće gde sada stoje Milići i Komnenovići. Za njih se priča ovo: Bila braća Đuro i Mihajlo Vukadinovići koje Turci, zbog neke krivice, oteraju u Mostar i zatvore. Posle nekog vremena pobegnu u Dalmaciju, tamo se upišu u soldate i po gome ih nazovu Soldama. Soldama u Nevesinju, a Vukadinovića u Bosanskom Šamcu. Gde su sada Trifko Lakić i Jovo Ćuk Milin bili su Vrećetine. Đurine su pomrli od kuge. Hunkovići su imali svoje imanje gde su sada Orli. Godine 1718. isminje se kao mletački harambaša Mitar Unković, ali bez oznake sela. Priča se da je kuga u selu zatrla 18 kuća. Rulja je bio oborknez. Za njega se priča da je bio pritisnuo mnogo tuđe zemlje, na što je udovica Vrcića bacila lemeš turskim vlastima, „kadinicu“ u znak tužbe protiv njega. Turci ga vežu i odvedu y Travnik ali se on vešto izvuče, ali ga na ponovnu tužbu sela ponovo uhvate i poseku. I sada ima u dnu sela velik kompleks zemlje koji se zove Knežine. Bazvina i Ivelja su poginuli u Dabru. Za njih se priča da su bili veliki lopovi. Oni su po Dalmaciji krali mazge, ulje i vino, i gonili u Bosnu i prodavali, a po Bosni su krali konje, goveda i brave i prodavali po Dalmaciji. Čuven rod u Hercegovini su Krulji koji su živeli u Veličanima i odatle jedna grana otišla u Mostar, a druga, veća, u Pocrnje i Rakovce, sela u Stolačkom srezu. Uspomena na njih je u imenu omeđine Kruljevine. Daljim poreklom su iz Puljana. Godine 1690. pominje se kao pretstavnik sela pored Vuka Slavića, Miško Kadijević.
-Derikučke (9 k.), Ćuk (4 k.), Cimiroti (1 k.), Slavići (3 k.), Orli (5 k.) i Božići (1 k.) su svi jedan rod i svi slave Vasiljevdan. Svi su starinom Božići iz Grmljani, a daljim poreklom iz Kuča. Najstarije prezime je Slavići, a Derikučke, Ćuk, Cimirot i Orli su prezimena postala po nadimcima predaka. Godine 1690. pominje se Vuk Slavić, a 1718, bez oznake sela, Nikola Ćuk.
-Milići I (5 k., Lučindan) su od pretka koji je došao kao katolik–iz Orahova Dola, a;
-Milići II (4 k.) od pretka koji je došao iz Riđana. Prvi su se zvali ranije Ždralići.
-Kovači (3 k., Jovanjdan) su se doselili iz Grmljana, pre 100 godina.
-Pende (2 k.) i;
-Ivanišević-i (1 k.) su zajedničkog porekla i slave Lučindan, ranije Šćepandan. Poreklom su od Pedala iz Sedlara, odakle su došli pre 200 godina. Ivaniševići se zovu i Mačuge, a to ime davši od age Serdarevića, tobože što je neki predak uvek kukao, maukao kao mačka, da mu je malo zemlje.
-Šarići (2 k.,- Vasiljevdan, a ranije Lučindan) su se doselili iz Čvaljine pre 120 godina. Jedan se otselio u Skoplje.
-Mavrići (2 k., Vasiljevdan, a ranije Lučindan) su se doselili iz Dodanovića pre 115 godina, a u Dodanoviće su bili došli iz Drijenjana. Ranije su se zvali Čvaljak, a pošto su ovamo došli iz Dodanovića, zovu ih sada Dodanovićima.
-Amanovići ( k., Nikoljdan) su došli iz Kruševice, gde je ostala uspomena na njih u imenu Amanovića Kruške pod grobljem;
-Komnenovići (1 k., Arhanđelovdan) iz Galičića.
-Doste (2 K., Vasiljevdan) su došli iz Kruševice: slavili Arhanđelovdan.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića i Ljube Mićevića „Popovo u Hercegovini“. Priredio saradnik Porekla Milodan
Komentari (0)