Poreklo stanovništva sela Do, opština Trebinje. Prema knjizi Milenka S. Filipovića i Ljube Mićevića „Popovo u Hercegovini“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Selo je između brda Bjelasnice i Ranjaka u Vali, oko 1 kilometar od Strujića. Žive vode nema. Starih čatrnja je 7 a novih 22.
Zemlje i šume.
Glavne radne zemlje u polju su: Lužine, Štitarice, Repine, Struge, Jaseni, Konopljike, Čičevice, Drenopolje, Potpunice, Duge Njive, Lužice, Srijede, Zabrežnice i Čadorak. U brdu su oko kuća: Radov Vrt, Kamenice, Vinogradine, Krivi Dolovi, Kunjaci, Ušini Doli, Miljekov Dolac, Tavti, Kišin Kuk, Grkov Do, Zgon i Tomašica. Nemaju „gore“. Stoku napasaju po stranama iznad sela: Rupe, Višev-Glavica i Jozin Lokanj.
Tip sela.
Selo se deli na mahale Raičeviće i Kalajdževinu, a u njima su kuće na okupu. U selu je svega 38 kuća. Crkva za pravoslavne je u Strujićima, a za katolike u Kotezima. Na mestu Janjilu je zajedničko groblje i za katolike i za pravoslavce, samo su pravoslavni Rikale i Šiše sahranjuju kod crkve u Strujićima.
„Grčkih ploča“ ima u seoskom groblju Janjilu, a pod Šćenicama ima krst. Pričaju da je tu zakopano od kuge. Takođe se govori da je Do bio age Bubića iz Stoca i da se više puta hvalio: Nema moga Dola do Anadola.
Mesto Čadorak je u polju, blizu granice prema selu Dvrsnici. To je komadić zemlje koji niko od suseda na može da uzore ako neće da prihvati tuđe zemlje, i stoga nije ničija i ne ore se. Narodno objašnjenje tome je da je na tom mestu bio čador nekog velikog Turčina ili da je na tom mestu bio vezan konj nekog popa; deleći polje Turčin, odnosno pop nije nikom dodelio to mesto gde mu je bio čador odnosno konj.
Poreklo stanovništtva.
Pravoslavni;
-Radići (7 kuća, Šćepanjdan) se smatraju starosedeocima. Po jednom saopštenju iz 1954. godine oni nisu svi zajedničkog porekla. Jedna grana su od plemena Vlatkovića, a predak drugih je doseljen iz okoline (iz Vlahovića?). Izgleda da je jedinstvo nastalo usled života u nesrodničkoj zadruzi. Ima ih i u Mostaru.
-Šiše (8 k Nikoljdan) su došli iz Strujića i jedno su sa Borama.
-Rikale (8 k Aranđelovdan) su starinom Miletići iz Vlake odakle su došli pre 100 godina.
-Hamovići (4 k Nikoljdan) su se davno doselili iz Riđana. Ranije su se zvali Radonjići ili Radovanovići. Kazuju da su došli u Do još dok je bio Grk ovde i da su oni došli prvi u Do, pa se sada kopaju u grčko groblje. Došla su tri brata, pa je jedan prešao u islam i od njega su danas Šehovići u Trebinju. Imaju predanje da im je neki predak (dalji od Spasoja, petog pretka Miha Hamovića, rođenog 1881. godine iz Dola išao i učestvovao u nekom boju na Kosovu. Iz Dola su se selili u Stolac, a odatle u Mostar, Bileću i Ljubinje.
-Šešelji (1 k Lučindan) su od davnina u ovom selu. Predak je došao na miraz iz Mareve Ljuti u Zavali. Godine 1939. bili su se naselili Bogdanovići iz Vlahovića, ali su posle rata otišli u Vojvodinu.
Katolici;
-Čokljati (9 k Mitrovdan) su došli iz Ravnog pre 150 godina. Staro im je prezime Đurići, i u selu su Đurića Vrt i Đurića Ulica (gde su kuće Čokljata). U Kapavici kod Ljubinja ima pravoslavnih Đurića, a katolika u Čepikućama i Lišcu (Dalmacija), ali ne znaju da li su rod s njima.
-Radići (1 k Nikoljdan) su se preselili s Planjka na staje pre 50 godina. Isti rod u Prhinju.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića i Ljube Mićevića „Popovo u Hercegovini“. Priredio saradnik Porekla Milodan
Komentari (0)