Порекло становништва села До, општина Требиње. Према књизи Миленка С. Филиповића и Љубе Мићевића „Попово у Херцеговини“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је између брда Бјеласнице и Рањака у Вали, око 1 километар од Струјића. Живе воде нема. Старих чатрња је 7 а нових 22.
Земље и шуме.
Главне радне земље у пољу су: Лужине, Штитарице, Репине, Струге, Јасени, Конопљике, Чичевице, Дренопоље, Потпунице, Дуге Њиве, Лужице, Сриједе, Забрежнице и Чадорак. У брду су око кућа: Радов Врт, Каменице, Виноградине, Криви Долови, Куњаци, Ушини Доли, Миљеков Долац, Тавти, Кишин Кук, Грков До, Згон и Томашица. Немају „горе“. Стоку напасају по странама изнад села: Рупе, Вишев-Главица и Јозин Локањ.
Тип села.
Село се дели на махале Раичевиће и Калајџевину, а у њима су куће на окупу. У селу је свега 38 кућа. Црква за православне је у Струјићима, а за католике у Котезима. На месту Јањилу је заједничко гробље и за католике и за православце, само су православни Рикале и Шише сахрањују код цркве у Струјићима.
„Грчких плоча“ има у сеоском гробљу Јањилу, а под Шћеницама има крст. Причају да је ту закопано од куге. Такође се говори да је До био аге Бубића из Стоца и да се више пута хвалио: Нема мога Дола до Анадола.
Место Чадорак је у пољу, близу границе према селу Дврсници. То је комадић земље који нико од суседа на може да узоре ако неће да прихвати туђе земље, и стога није ничија и не оре се. Народно објашњење томе је да је на том месту био чадор неког великог Турчина или да је на том месту био везан коњ неког попа; делећи поље Турчин, односно поп није ником доделио то место где му је био чадор односно коњ.
Порекло становништтва.
Православни;
-Радићи (7 кућа, Шћепањдан) се сматрају староседеоцима. По једном саопштењу из 1954. године они нису сви заједничког порекла. Једна грана су од племена Влатковића, а предак других је досељен из околине (из Влаховића?). Изгледа да је јединство настало услед живота у несродничкој задрузи. Има их и у Мостару.
-Шише (8 к Никољдан) су дошли из Струјића и једно су са Борама.
-Рикале (8 к Аранђеловдан) су старином Милетићи из Влаке одакле су дошли пре 100 година.
-Хамовићи (4 к Никољдан) су се давно доселили из Риђана. Раније су се звали Радоњићи или Радовановићи. Казују да су дошли у До још док је био Грк овде и да су они дошли први у До, па се сада копају у грчко гробље. Дошла су три брата, па је један прешао у ислам и од њега су данас Шеховићи у Требињу. Имају предање да им је неки предак (даљи од Спасоја, петог претка Миха Хамовића, рођеног 1881. године из Дола ишао и учествовао у неком боју на Косову. Из Дола су се селили у Столац, а одатле у Мостар, Билећу и Љубиње.
-Шешељи (1 к Лучиндан) су од давнина у овом селу. Предак је дошао на мираз из Мареве Љути у Завали. Године 1939. били су се населили Богдановићи из Влаховића, али су после рата отишли у Војводину.
Католици;
-Чокљати (9 к Митровдан) су дошли из Равног пре 150 година. Старо им је презиме Ђурићи, и у селу су Ђурића Врт и Ђурића Улица (где су куће Чокљата). У Капавици код Љубиња има православних Ђурића, а католика у Чепикућама и Лишцу (Далмација), али не знају да ли су род с њима.
-Радићи (1 к Никољдан) су се преселили с Плањка на стаје пре 50 година. Исти род у Прхињу.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића и Љубе Мићевића „Попово у Херцеговини“. Приредио сарадник Порекла Милодан
Коментари (0)