Порекло презимена Зечић

Презиме Зечић присутно је код муслимана у Херцеговини.

ЗЕЧИЋ (м), у Влаховићима (Љубиње) и Присоју (Дабар, Столац). Поријеклом су од Влаћа Бијелића из Влаховића.

Влађ Бијелић налазио се као кнез на челу катуна влаха Bлaxoвића у другој половини 15. века.

У Присоје је доселио Мехмед, “по куги”, и оженио се од исељених Синановића. Презиме се наводи и као Зећић. У православној цркви у Влаховићима сахрањени су њихови преци Бијелићи чије су гробне плоче са натписима остале неоштећене и за вријеме турске владавине. Чували су их муслимани Зечићи. Историјски извори биљеже да је и црквени кључ чувао код себе муктар Зечић, “и то с тога што су му у цркви сахрањени преци”.

Од Влаћевих потомака потекли су, како народ прича, Кнежевићи и Зечићи; потоњи су мухамеданске вјере, коју су наслиједили по Зеку, Влаћеву унуку, јер да је овај због некакове завадње са браћом примио мухамеданску вјеру. Оба ова племена живе још и данас у махали Влаховићима.

Зечићи из Влаховића се помињу и под презименом Зећо.

Осим у Влаховићима, муслимани с презименом Зечић помињу се у прозорском и коњичком крају.

ИЗВОРИ:

Risto Milićević, Hercegovačka prezimena, Svet knjige, Beograd, 2005, стр. 731

Ahmed Aličić, Poimenični popis Sandžaka vilajeta Hercegovina, Orijentalni institut u Sarajevu, Sarajevo, 1985, стр. 130-131.

Матија Бијелић, Два старобосанска натписа у Влаховићима, објављено у Гласнику Земаљског музеја у БиХ, Сарајево, 1890, стр. 227

Иван Вукићевић и други, Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, Порекло, Београд, 2021, стр. 719-720