Село Пчелић се налази у Западној Славонији, Општина Сухопоље, близу града Вировитице.
Према попису становништва из 2011. године у Пчелићу је живело 407 становника, док их је на попису становништва из 1991. године било 565 (од чега 195 Срба или 34.51% укупног становништва).
У Печилићу су некада живеле или и данас живе следеће породице.
Шајатовић, Никољдан – по предању дошли из Далмације, односно из Загоре у околини Шибеника; Солар, Ђурђевдан – највероватније из Босне; Врачарићи, Јовањдан – једна су од најстаријих породица у селу; Плачковић, Никољдан; Вукомановић, Јовањдан; Лужаић, Ђурђевдан; Панић, Ђурђевдан; Трбојевић, Василијевдан; Срдић, Јовањдан; Курјаковић, Св. Стефан Дечански; Поповић; Момчиловић; Гаталица; Плавшић; Релић; Њежић; Слијепчевић; Марковић; Карановић; Бјелајац; Шкорић; Босанац; Обрадовић; Плавшић; Јефтинија; Мандић; Алексић; Ранић; Покрајац; Ћућа; Штркаљ; Дакић; Радошевић; Бирач; Радиновић; Пешут; Комленац; Чевизовић; Човић; Покрајац; Ранић; Кошпенда, Ђурђевдан; Поповић; Леген; Пајдак.
3. август 2025. у 09:49
Далибор Чевизовић
Иако Пчелић није далеко од воћинског краја, нисам знао да је тамо било Чевизовића. Презиме Чевизовић је релативно распрострањено у Хрватској. Добрим дијелом, Чевизовићи су римокатолици (посебно околина Сиска), међутим, у Западној Славонији су православни Срби. У том крају Чевизовићи потичу из села Кометник, засеок Зубићи. Један дио тог засеока је носио назив Чевизовићи, гдје је ова породица и имала свој коријен. Одатле су се раширили у ВОћин, (Подравску) Слатину, и друга околна мјеста. Најстарији помен Чевизовића на нашем простору је из Сплита, прва половина 15. вијека (извор: Пјесме Марка Марулића, сакупио Иван Кукуљевић Сакцински, Југославенска академија жнаности и умјетности, Загреб 1869. стр. 29). Интересантно је да ово презиме постоји у Бугарској (Џевизов или Чевизов), Пољској (Чевизов), Јерменији (лично упознао носиоца презимена Чевизјан)и Турској (Чевизоглу- врло раширено). Етимологија презимена је турска (чевиз- орах).